SPAM MASTER

- Odlomak iz novele SPAM MASTER Aleksandra Ilića koja će uskoro biti objavljena -

 

Kada su me svi ti social utility sajtovi smorili počeo sam da pišem roman. Pisao sam svaki dan. Pustim nešto da se skida... i kucam. Za nepunih osam meseci imao sam oko 315000 karaktera. Izdavača sam našao lako, bolje reći našli smo se. Roman je za neka dva meseca već bio u knjižarama. Odmah su krenule promocije, intervjui, gostovanja… Težio sam da postanem omniprezentan.

            PR kampanja izdavačke kuće dobila je i svoj feedback. Kritike, recenzije, novi intervjui, gostovanja i promocije. Onda sam se pojavio na forumima, prvo moj roman a zatim i ja. U tom trenutku sam pomislio da su forumaši najgori soj internet korisnika – nisam pogrešio. Možda čak i najgori soj ljudi, da – svi oni su stručnjaci za nešto i ništa drugo ne znaju, i još misle da je to što oni znaju daleko važnije od svega ostalog. Vrlo je čest slučaj da nemaju pojma niočemu pa ni o tome za šta su navodno stručni. Najsrećniji su ako im se ukaže prilika da te udare s leđa, u idealnom slučaju dok spavaš.

           

Jednog dana, na nekakvom forumu Tvorac grada, pojavi se izvesna MarinaBg86 (ima oko 300 ostavljenih poruka – to je za forumaše jako bitno, time se stiče ugled. Budale) i postavi pitanje Je l' možda neko čitao roman ovog Aleksandra Ilića?

 

Milan: Zašto bih čitao to sranje!!!

Lena: Knjiga je sigurno glupa, mislim, to da valja ne bi bilo objavljeno.

Lord: Ja bih njega vezao u podrum i hranio bih ga samo vodom!

MarinaBg86: Cenim vaš sud drugari. Yeah!!

Modesty: Zašto bih za govno dala 320 din? Jeste da na sniženju ima da se kupi za 280... ali zašto bih pogobu kupovala govno???

Maneken: Pročitao sam prvih pet strana. Ima na sajtu izdavača. Pa lik je nepismen. Kako li tek izgleda nelektorisna verzija?

Sunčica: Nije on čitao Mešu, to ti ja kažem!

XL-feel: I korica je njesra! Kako mi idu na qrac ti likovi koji su spremni da sve plate pa se onda proseravaju da su umetnici. Sve je lako kad platiš! Zato je Srbija sranje. Probaj to bilo gde u svetu.

 

I to tako traje, pljuju neumorno. Drugog dana, kada više nisam mogao da iskuliram, otvorim mail na Google-u – neuhvativATgmailDOTcom i registrujem se na forum kao Sirovina. Nekoliko sati nakon toga sam kao lud ostavljao poruke na što je moguće manje posećenim topicima da bih neprimetno nabio broj ostavljenih poruka na svom profilu.

 

Ofra: Ja sam pročitao više od pola. Nije toliko loše, čak naprotiv!

Jack Lumber: Ubico! Malo je falilo da umrem od smeha.

Sirovina: @Jack Lumber> Ja se ovome ne čudim samo zato što od tebe dolazi!

 

Nije bilo izbora. Nema nazad! Toliko sam ih vređao da sam se noću budio da bih se smejao. Čak sam često, kao Gručo Marks, ustajo iz kreveta čisto da nekog izvređam. 

 

Sirovina: Dešava se često da se knjiga i glava sudare, pa odjekne kao da je nešto prazno. To nije uvek do knjige, a u ovom slučaju je do Jack Lumber-ove glave.

 

Tih noći mi se neobično dopadao rad mozga dok nekog sablažnjavam, vređam, uznemiravam. Otišao sam na forum RTS-a i registrovao se kao Sirovina. Religija/Hriščanstvo/Šta me danas inspiriše... na toj temi ljudi uglavnom kače kojekakve molitve, pesme u slavu Boga, svetaca... 

 

Sirovina: Danas me inspiriše bol. Jak, precizan, moj... utiče na mene tako da jasno artikulišem misli. Ponekad padam u iskušenje da popijem nešto jako, sa trouglom, ali uvek ostajem veran svojoj istinskoj prirodi.

 

Sutradan su me banovali sa RTS-a, nekoliko minuta nakon što sam display name promenio u Patrijarh a kao avatar stavio sliku patrijarha. Na B92 forumu su mi nalog privremeno zatvorili do 17. maja 2017 god. zato što sam ćirilicom napisao то што неко пише ћирилицом не значи ништа више него да тај неко пише ћирилицом. 

 

Život na forumu je surov – ne postoje pravila. Naročito je surov ako hoćeš da budeš fer ili ako si došao da nešto reklamiraš. Ja sam došao da reklamiram. Moralne dileme nisam imao – samo pragmatičke: kako da što bolje uradim to zbog čega sam tu? Glavna caka sa forumima je da na temi imaš što više komentara i da postoji kontinuitet razgovora. Kao rezultat toga dobijaš neverovatan broj pregleda. To je kao da ti se oglas non-stop vrti u nekim novinama ili na TV-u, a da ne može da smori. Dakle, jedan forum nije dovoljan. Neophodno je da sebe postaviš na svaki – potpuno je svejedno da li je iz Beograda, Kragujevca ili Osečine. Znači, prvo otvoriš mail, besplatan account se podrazumeva, i registruješ se na forum. Najbolje da se registruješ kao žensko. Muškarci se mnogo lože. Mnogo. Naročito ovi što žive na internetu. Onda na forumu pokreneš temu, ne hvališ odmah mnogo da te ne provale, već polako, iskusno. Zatim krećeš da komentarišeš po drugim topicima, pa neprimetno flertuješ sa svakim, ma da ga ložiš. Onda oni kreću da te prate po forumu, izuzev ako nisu baš isfrustrirani, i da podležu tvojoj volji. I tako na svakom forumu. Vrlo jednostavno. E sad, nisu ni forumaši baš tolike budale, znaju oni te mehanizme i u početku te uvek preventivno ignorišu. U tom slučaju otvoriš nekoliko mail-ova i registruješ se nekoliko puta i onda se Maja, Lady, Ana84, Marko, Dita... toliko raspričaju i toliko te hvale da se nekada posvađaju zbog toga ko će više da te voli! Ili se registruješ jednom pa onda nekoliko dana ideš po topicima i ostavljaš komentare da te upozanju i zapamte, da se zamaskiraš. Infiltriraš. I moraš da ih poštuješ. Toliko su sujetni da ih to najlakše zaslepljuje. Ako su neprijateljski raspoloženi i ako ne postoji mogućnost da sa njima lepo diskutuješ, e onda im jebeš sve što možeš. Razvališ im bulju koliko si bezobrazan. Udaraš najniže što možeš. Sa njima mora tako. Drugi načini su besmisleni!

 

Aktivnost na forumima potpuno mi je oduzimala vreme. Asocijalizovao sam se. Diskutovao sam na više od dvadeset foruma, na skoro svakom sam se registrovao po najmanje četiri puta. Koristio sam oko trideset e-mail adresa – svaki gmail account tada je imao inbox od oko 6GB, što ukupno izađe oko 180 do 200GB zauzetog prostora, samo od Google-a. Za svaki mail i svaki nalog na forumu koristio sam isti password – ecipeci. Instalirao sam sve web browser-e za koje sam znao i sa po nekoliko otvorenih tabova bio ulogovan na po nekoliko foruma istovremeno. 

Na poslu sam „popustio” nauštrb svađanja sa samim sobom... na nekakvom forumu iz... Ćićevca, npr. Tamo sam se zvao Hajduk a kao avatar sam stavio Pinhead-a. Taj forum održavaju dva tipa, Crazy horse i... Drugom sam zaboravio ime. Oni su inače komšije ali komuniciraju preko svog foruma. Imaju i neki moto, let's get it on in public. Valjda je to. Ne razumem.

Istovremeno sa divljanjem po forumima usavršavao sam svoj MySpace profil. Prvo sam izbrisao svoju staru stranicu i otvorio novu www.myspace.com/aleksandar_ilic. Kao display name sam stavio Sonja, mood – horny, a za avatar sam kropovao sise Pete Vilson u nekoj žutoj majici. Onda sam sistematski add-ovao sve muškarce iz Srbije i okolnih zemalja u koje je vršena distribucija moje knjige. Čak sam i Zvezde Granda i bivše ukućane Velikog brata dodao na listu prijatelja, i sve njihove prijatelje.

 

Od uvek sam bio fasciniran Rusima. U stvari, ne toliko Rusima koliko perverzijama koje su u stanju da smisle. Advertajzing ekspert ruske mafije oblači se kao broker. O portfeljima ne zna apsolutno ništa, i za razliku od pripadnika norveške black metal mafije, potpuno je neupadljiv. Od alata ima komplet niklovanih i vrlo oštrih satara, koje nosi u svojoj crnoj akt tašni. Osnovni princip ovog vida advertajzinga je sakaćenje – pokretni živi bilbord. Otfikare ti ruku ili neki drugi deo tela, ili te iscrtaju ožiljcima. I onda šetaš gradom kao njihova reklama. Ti sam si reklama. Zato što si bio dužan. A dug si otplatio tako što je na tebe instaliran oglas. Tako treba i na MySpace-u i na Facebook-u. Surovo. Svakim klikom miša na MySpace-u pokrećeš bezbroj procesa od kojih neko na kraju zarađuje. Ti od toga nemaš ništa. Još moraš da platiš internet. MySpace mi je dužan! Facebook mi je dužan! Ceo jebeni internet mi je dužan! Zato nisam vršio selekciju MS/FB prijatelja. Ko god da je, nalepiću mu nešto na profil što će ko zna ko još da vidi. To se onda širi samo od sebe. Dovoljno je da iniciraš prvi pokret. Sve ostalo odrađuje Teorija haosa.

Kada sam sakupio negde oko 1200 muških prijatelja promenio sam display name u Under construction a kao Default picture stavio sliku nekog lika kako kopa rupu. Nekoliko dana sam mirovao što se tiče add-ovanja. Posle tog mirovanja opet sam promenio Display name, ovaj put u Ivan i nastavio da add-ujem, sada devojke. Kao profile picture namestio sam trbušnjake nekog manekena-pedera. Žene se lože na takve. Na kraju sam izašao na oko 3000 prijetelja ravnomerno raspoređenih na muškarce i žene. Onda sam se opet vratio na Under construction i mirovao danima. Zatim sam display name promenio u d a kao default picture sam stavio sličicu koja ukazuje da je nečiji profil izbrisan.

Istovremeno sa aktivnijim pristupom MySpace-u počeo sam na mail da dobijam spam. Trideset do pedeset dnevno. Koliko god da sam brisao uvek je bilo još.  Uglavnom su to bile, i danas su, poruke sa subject-om tipa Satisfy the desires of your lady, Angelina Jolie nude, You Can Enlarge Your Penis By 3" Compare Top 5 Penis Enlargers, Fw: Britney did it again!, Help Stop Premature Ejaculation, Re: Blonde babe has first anal experience during threesome. While she sucks dick one of the guys sticks it in her tight virgin ass, Lindsay Lohan and her lesbian lover in this video, Automobile Style & Design Inspired Roadster collection from Cartier, Paris Hilton swallows Cum, Girls will call you Largissimo, Hi, is it you on this site?, The best way to please your lassie like a real Casanova, is to get your love gun bigger!, Let our enhancement formula improve the health of your love organ!, Be the master of lovemaking art, Asian couple have public library sex, Docs approve and recommend online Canadian Chemist, Watches for all tastes at Replica Classics online store, Discover Our Range of Extraordinary Rolex Timepieces for Men and Women, Get 25% discount when buying 2 watches… U body-ju stoji link. Krajnje primitivno. Provaljivo. Nemoguće je da tako nešto prodaju. Mada...

U početku sam se nervirao zbog svih tih silnih mail-ova, smaralo me da ih brišem. Međutim, Google to surovo i bez greške filtrira tako da je dovoljno da povremeno izbrišeš sve iz  foldera Spam. Prestao sam to da radim. Neka ih, nek stoje tamo. Nek zauzimaju prostor. Nek usporavaju.

            Facebook ili MySpace – goruća tema. Meni to nikada nije bila dilema. Mrzim ih podjednako. Utilitaristički gledano, više mrzim FB – zbog aplikacija, stotina debilnih request-ova za još debilnije aplikacije: koji si grčki filozof, koja si pesma NIN-a, kome se sviđaš... Od svih tih dečjih sranja ubedljivo najviše me nerviraju fan pages. Zašto? Zato što svi kao budale trče da dodaju Smoki fan page, Plazma fan page, Nescaffe fan page, Eurokrem fan page, Pepsi fan page... a niko ne kapira da tamo neki e-PR zadovoljno trlja ruke i goji novčanik, a ne radi ništa. Što je još gore, FB je tako konstruisan da sve to poržava. Valjda dele pare. Čim nešto od toga dodaš na profil FB uredno obavesti sve tvoje ”prijatelje” šta si dodao. I onda ne možeš da ostaneš živ od svih tih brendova. Zato mrzim korporacije. Puni su para i još bi da se reklamiraju za dž. Ja to ne podržavam. Iskreno ignorišem, za sad. Što neko reče na MS-u: moj prostor nije tvoj reklamni prostor! Pun mi je kurac fan pages-a!!!

 

U civilizovanom svetu postoji nešto što se zove Assvertizing. Nekoliko napucanih riba, u extra kratkim suknjama i extra dugim nogama, savršeno oblikovanih dupeta i velikih sisa, šeta gradom. Kada je maksimalna moguća pažnja na njih uperena, one lepo zadignu suknje a na dupetu im sevne natpis nekog brenda. I šta će onda napaljen svet nego da trči za njima i kupuje. To je potpuno pogrešan put do pičke. Ovde bi one bile paradigmatski silovane, na sred Knez Mihajlove. 

            Seksualna glad. Iskonska stvar. U koji god kontekst da je ubaciš dobiješ željeni efekat. Uvek. Na forumima to radi. Na MySpace-u, radi. Na Facebook-u, radi. Proverio sam! Ovi što mi šalju spam, sa navodnom jebačinom Anđeline i Breda, nešto baš i ne uspevaju. Previše su očigledni. Ideja im je dobra ali je provaljena. Treba joj nova forma. Mora to perfidnije. Subverzivnije.

            Odlučio sam da šaljem e-mail spam. Da se i tako reklamiram. Nedostajali su mi samo mail-ovi. Čitao sam da postoje softveri koji pretražuju net i prave ti bazu e-mail adresa. Odmah sam tu varijantu odbacio: treba mi baza mail-ova sa područja na kojem se prodaje moja knjiga. Šta će mi mail nekog lika iz Južene Afrike ili Kine.

            Dok sam se dovijao kako da dođem do mail-ova, slobodno vreme na poslu trošio sam na YouTube – kačio sam snimke svojih gostovanja na televizijama. Onda sam na MySpace, Facebook i forume kačio obaveštenja sa linkom gde to može da se pogleda. I gledali su to ljudi, nije da nisu. I knjiga se prodavala. Ali mail-ovi... 10000 mail-ova, 20000... to mi treba, to mi je cilj. Prvo sam išao po svim mogućim sajtovima i iz opcije contact punio moju listu. Užasno sporo, dosadno i neefikasno. Zatim sam počeo detaljno da čitam etikete za raznorazne proizvode – keks, voda, pivo... šta god. Tu obično može da se nađe mail osobe ili sektora zaduženog za nabavke. Još dosadnije od surfovanja. Uredno sam proveravao poštansko sanduče u potrazi za flajerima, uzimao ih na ulici. Takođe dosadno i sporo.

            Ozbiljno sam razmišljao da odustanem, dok se jednog dana neko nije setio da svaki telefonski pretplatnik treba da dobije žute i bele strane. Doneo to meni poštar lepo na vrata, ja uzeo, rekao hvala, legao na krevet, zapalio cigaru i počeo da listam, da vidim koga tu sve ima. Zubari, advokati, automehaničari, agencije za nekrtnine, televizije, maserke... Skoro svi imaju mail-ove i samo čekaju da ih dodam na moju listu. Posle nekoliko dana prekucavanja vidim da postoji i online izdanje. Za nešto manje od 20 dana imao sam svaki mail iz Srbije koji je bio u žutim stranama. I to mi je naravno bilo malo.

 

            Kada te banuju sa foruma u njihovoj arhivi ostane tvoj mail i više ne možeš da ga  koristiš pri ponovnoj registraciji. Treba ti nov. Odeš na gmail ili yahoo i otvoriš nov – bolje na gmail, jednostavnije je. Tu je malo problem naći kombinaciju imena i prezimena koja nije zauzeta. Tada mi proradi kliker. Svi ti user-i što su zauzeti... pa njih neko koristi. U opciju desired login name krenem sistematski da ukucavam imena, a sva ona koja su zauzeta da dodajem na moju listu. Aleksandar, Aleksandar1, Aleksandar2, Aleksandar3, Aleksandar4... Aleksandar89, Milica, Milica1, Milica2, Milica3... Milica114, Marina, Marina1, Marina2, Marina3... Marina250... sve zauzeto. Za jedva desetak dana imao sam nekoliko hiljada e-mail adresa. Bazu imena, razvrstanih po azbučnom redu, pronašao sam u crkvenom kalendaru.

            Onda provalim da svaki forum kao jednu od opcija nudi listu članova. Prilikom registracije na forum neophodno je da uneseš neke svoje podatke. E-mail je obavezan. E sad, skoro svi forumi napravljeni su tako da su ti podatci koje uneseš po default-u sakriveni – sve sem Display name-a. Ako hoćeš da neki podatak o tebi bude javan moraš da uđeš u opcije i čekiraš one koje hoćeš da podeliš sa svim registrovanim članovima. Na jednom od najvećih foruma na Balkanu, www.burek.co.yu stvar je potpuno obrnuta. Po default-u ti je sve javno i moraš da uđeš u opcije da bi npr. sakrio svoj mail. Ljudi to uglavnom ne znaju i zato na listi članova, koja je tada brojala oko 620000 korisnika možeš da nađeš mail-ove većine njih! Tih dana, dok sam odrađivao Burek, pušio sam kao lud. Zapalim cigaru i samo copy-paste, copy-paste, copy-paste, copy-paste, copy-paste, copy-paste, copy-paste, copy-paste...

 

Baza za mail-ing listu, sa preko 15000 adresa podeljenih u grupe od po 490 (ne može da se pošalje više od 500 mail-ova dnevno), nalazi mi se na gmail account-u petrozoran@gmail.com. Odatle vrlo lako može da se eksportuje csv fajl i da se onda po potrebi importuje u bilo koji program za slanje mail-ova. Koristim isključivo gmail, i to iz dva razloga. Prvi je ideološke prirode – duboko verujem da će Google jednog dana zbrisati Microsoft sa lice Zemlje: iskreno to i želim, a drugi je čisto pragmatički – najjednostavniji je i najbolji za ono što meni treba (mada im mail.ru predstavlja opasnu konkurenciju). Backup držim na kompu, D particija, folder MAIL, i na po još dva naloga na gmail-u, hotmail-u, yahoo-u i mail-u. Mail-ove nikada ne šaljem sa baze već isključivo sa alternativnih naloga. Omiljeni mi je milica.bendic@gmail.com. Ne znam da li je zbog imena ili prezimena, ali na Milicu dobijam najviše odgovora. 

            Ulogujem se na nalog. Kliknem mišem u Bcc i ukucam grupu koju hoću da šaljem. Jednim Tab potezom prelazim u polje subject:. Sve ostalo je čista improvizacija – bitno je da mail bude ličan i da sender vrlo otvoreno priča o seksu, najbolje u formi ispovedanja najboljem prijatelju. U tekst je nužno ubaciti link ka onome što recipient treba da vidi. Takođe je neophodno naglasiti da baš taj link vodi do barem jednog od učesnika u pomenutom seksu.