Darknet – digitalni podrum interneta

Knjiga „Darknet“ Džejmija Bartleta vodi nas duboko u digitalno podzemlje i pruža nam izuzetan uvid u internet kakav ne poznajemo. Da bi bilo jasnije šta je zapravo darknet, neophodno je prvo odgovoriti na pitanje šta je deep web, zato što je darknet deo deep weba. Deep web je neindeksirani deo interneta, tj. deo interneta do kojeg se ne može dospeti pomoću Gugla ili nekog drugog pretraživača. Procenjuje da on čini čak 95 odsto interneta. Darknet je deo deep weba na kojem su smešteni sajtovi na kojima se mogu sresti hakeri, plaćene ubice, teroristi, prostitutke, trgovci drogama, oružjem, kradenim kreditnim karticama, pasošima, dečjom pornografijom ili belim robljem. Nije moguće precizno utvrditi koliko ovakvih sajtova ima na darknetu, ali se procenjue da ih ima nekoliko desetina hiljada.



Da bi se pristupilo darknetu neophodno je instalirati brazuer Tor koji je izvorno razvila američka vojska da bi sačuvala tajnost svojih komunikacija. Kasnije je projekat postao javno dostupan i dorađuje se s ciljem da na internetu sačuva privatnost korisnika. Anonimnost koju Tor obezbeđuje mnogi koriste za unosne i nezakonite poslove. Jedan od mnogih primera ovakve upotrebe Tora i darkneta koji se u knjizi opisuju, verovatno i najpoznatiji, jeste sajt Silk Road. Reč je o gigantskoj internet prodavnici napravljenoj po uzoru na eBay u kojoj je nekoliko godina bilo moguće kupovati razne vrste droga. Sa jedne starane Tor je obezbeđivao anonimnost korisnika a upotreba digitalne kriptovalute bitkoin obezbeđivala je anonimnost novčanih transakcija. Isti model može se primeniti na gotovo svaki komercijalni sajt na darknetu. Kod nekomercijalnih sajtova prisutna je logika deljenja: npr. da bi neko pristupio sadržaju sajta sa dečjom pornografijom neophodno je da na sam taj sajt prethodno aplouduje upravo dečju pornografiju.

U knjizi „Darknet“ opisano je na desetine različitih sajtova. Od čuvenog Silk Roada do nekoliko sličnih sajtova koji su „procvetali“ nakon njegovog gašenja: Black Market Reed, Russian Anonymous Market Place, Sheep Market, Atlantis... Pored toga, opisani su pro-ana sajtovi (sajtovi na kojima se okupljaju ljudi koji podržavaju i promovišu anoreksiju), razne grupe hakera, trolova, političkih ekstermista, terorista, pornografa, trgovaca oružjem, kam-devojke... Jedan od najbizarnijih sajtova koji su u knjizi predstavljeni jeste Assasination Market (Tržište za ubistva). U pitanju je onlajn kladionica u kojoj prognozirate tj. kladite se na to kada će umreti neko sa spiska ljudi su na sajtu pobrojani: ko pogodi dobija uloženi novac pomnožen sa odgovarajućom kvotom. Na samom sajtu stoji napomena „Dozvoljeno je da sami ostvarite svoje predviđanje“. Drugim rečima, možete sami da ubijete ili da naručite nečije ubistvo da biste dobili novac na kladionici.

„Darknet“ pre svega pruža detaljan uvid u sajtove i fenomene sa darkneta. Ona se može čitati kao putopis iz digitalnog podzemlja koji, pored toga što nudi opis tog bizarnog i neosveteljenog podruma interneta, otkriva i načine na koji se sadržaji sa darkneta mogu preliti na površinski internet i obrnuto. Na primer u procesima protiv pedofila mnogi tvrde da su sasvim slučajno završili na sajtovima sa dečjom pornografijom: klikom na neki oglas na legalnim porno-sajtovima i sledeći dalje linkove završili su tamo gde nisu hteli. To se naravno gotovo ne može ni proveriti ni dokazati, tako da su završili u zatvoru.

Posebno treba pomenuti jasnost i lakoću sa kojom je Džjemi Bartlet opisao široka prostranstva darkneta, kao i za šta je ljudska priroda sve sposobna u uslovima stvarne ili prividne anonimnosti. 

Autor: Aleksandar Ilić
Izvor: Nedeljnik