VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Praktično. Fantastično

08.12.2010.
Kao jedini austro-ugarski deo Beograda, Zemun je izbegao arhitektonski javašluk kakav krasi druge delove srpske prestonice. Ne treba biti lokalpatriota pa ustvrditi da svojom stukturisanošću, starinskim fazonom bez mnogo hotimičnog „iskakanja“, Zemun nudi drugačiji i uravnoteženiji ugođaj. Međutim, šetnja Kejom oslobođenja lako može da se završi prizorom u kojem se dokoni dečaci, razgrćući nogama stare kese smokija pobacanog gde god je Dunav plitak s ostalom gomilom raznovrsnog večitog smeća, primiču koliko mogu šaranu okrenutom na leđa da ga overe kamenicama. Jedno od stakala mesne zgrade Katastra verovatno je puklo pre trideset godina a majstori su zaboravili da dođu da ga poprave. Posredi je, sve u svemu, potencijalno najlepši deo grada, u kojem je na vlasti opozicija koja na lokalnom nivou ne mora za sve da vuče za rukav republičku vlast, posebno ne za materijalno sitan a estetski potencijalno značajan ulog čišćenja. Ali je za to baš briga. Ovakvo odsustvo i najminimalnije svesti o biosferi, pokazuje koliko je dotična partija zaista napredna.

Još žešće zvuči prispomen na jednu opozicionu stranku koja je u svom imenu imala prefiks „ekološki“. (U stvari, ne samo jednu.) Otprilike, kad je izvesna pripadnica nemačke Zelene stranke došla u Beograd, njene ideje toliko su se dopale jednom novinaru i nekolicini intelektualaca, da su odlučili da i oni naprave Zelenu stranku. Veoma korisno: tada je nastajao nacionalni višepartijski život u kojem su, ponekad i bez suštinskih programskih razlika, osnivane srpske, narodne, seljačke, četničke, socijalističke partije, pa je svaki u tom smislu neiskorišten prefiks bio i originalan i vrlo praktičan. Inače je partija sve do 2000. godine bila praktično neaktivna, ali se onda prepoznavši nadolazeće demokratske promene udružila s dve druge ekološke stranke, od kojih je jedna bila za ulazak u koaliciju DOS, a druga protiv, da bi sve tri povukle najmudriji potez: batalile politiku. U stvari striktno gledano i nisu, ali ono što se u tim partijama, tj. frakcijama koje su i dalje teglile prefiks „ekološki“ dalje dešavalo, po principu što manje učesnika – to više raskola, mnogo je pre ličilo na kakav starinski skeč Montija Pajtona nego na politiku. A kamoli na ekologiju.

Ovi što su pak na vlasti tek 2010. godine su, na nivou Beograda, načinili neku majušnu podvrstu kulturpolizeia koji će terenski prilično stidljivo da vodi računa o odnosu građana prema životnoj sredini. To je, dakle, uzlazna putanja što se tiče Srba i ekologije. U suštini, nije mnogo srazmerno bolje ni na planu nacionalne kulture ni prosvete i svih onih oblasti u koje se, dok se ne završe tranzicija i evrointegracije, neće baš preterano – a još manje kvalitetno – ulagati. Drugim rečima, dok se ne završi tranzicija, očigledno bi najuputnije bilo izvaditi mozak i što više se zapustiti, pa tek onda vratiti sivu masu u glavu i kô čovek se okupati. To bi bilo i praktično i jednako moguće koliko vaskrsnuti u kapitalističkoj Srbiji Evropske Unije, a pre toga – dok se ne okončaju tranzicija i evrointegracije – umreti.
16.01.2011.
Zemunica
11.12.2010.
Gordana Stankovic (Zemun)
11.12.2010.
Gordana Stankovic (Zemun)
09.12.2010.
vlada
09.12.2010.
Tanja Krtinic
Slazem se sa tobom Igore, toliko je sve puno smeca i nemara i javasluka da to toliko bode oci svima sem onima koji bi trebali da se pobrinu za to. Cak i ono sto bi moglo da se uradi bez para ali sa malo dobre volje ne radi se. Uradi se jedna akcija godisnje cisto za medije, i sve ostane po starom. Decu niko ne uci da papirice bacaju u kantu a ne pored, da je pisanje po zgradama ruzno, da treba ustati starijama u prevozu, da treba pocistiti ispred svoje kuce,zgrade...sve sto je bilo domacinski i lepo zaboravljeno je a ovo novo je ruzno i ne mari za lepotu okoline ni lepotu duse.Volim Zemun, tu sam provela detinjstvo, volim Beograd, tu zivim dugo godina, volim Srbiju moju zemlju, ali me srce boli kad vidim koliko je prljava i zapustena i zanemarena i polako tone u mulj, kao oni camci na Dunavu koji vise nikom ne trebaju a tu stoje i propadaju godinama.
09.12.2010.
vladan stojiljkovic
jednostavno efektno i slikovito...slova i reci uzdizu se u slike...igor marojevic kao i obicno...
Ostale kolumne autoraPogledajte sve
igor marojević roman o pijanstvima  laguna knjige Igor Marojević – „Roman o pijanstvima“
19.08.2019.
Uvodno poglavlje romana koji će izaći u Laguni pre ovogodišnjeg Sajma knjiga. Dok sam posle povratka u Beograd u maju 2009. razgovarao s poznanicima, bivšim prijateljima i majkom, slušali...više
više
o kriminalcima i pravim beograđankama laguna knjige O kriminalcima i pravim Beograđankama
17.10.2017.
Kum, Bilo jednom u Americi ili Skarfejs tek su najpoznatiji iz neizbroja filmova koji su širili romantičnu viziju mobstera. Gledaoci, pa i kritičari, tumačili su fikciju kao dokumentaristiku a mnogi...više
više
umesto predgovora za roman prave beograđanke  laguna knjige Umesto predgovora za roman „Prave Beograđanke“
06.10.2017.
Pošto je sveopšta kulturalno-stilska eklektičnost izukrštala sve što se moglo i nije, mnogi termini neizbežno su izgubili stara značenja a razni, među njima i oni ranije krupni, i značaj. Tako...više
više
odmor na kubi odlomak romana prave beograđanke  laguna knjige Odmor na Kubi – Odlomak romana „Prave Beograđanke“
09.11.2015.
Još u uvodu dnevnika u Danasu Igor Marojević je priznao da je njegov izbor Havane kao destinacije za odmor i oporavak bio loša ideja. Moglo se naslutiti da nije jedina: pošto u suštini nije voleo...više
više
Knjige autora
Najnovije kolumnePogledajte sve
spomenici laguna knjige Spomenici
25.07.2019.
KARAĐORĐU Prvi spomenik voždu Karađorđu u Beogradu podignut je pre više od jednog veka na Kalemegdanu, na mestu današnje Meštrovićeve „ode zahvalnosti“ Francuskoj. Na konkursu...više
više
knjižara so  laguna knjige Knjižara „So“
16.07.2019.
Imam dovoljno godina da vjerujem kako mnogi ljudi ne lažu kada ponekad uz uzdah Ah! kažu da su odivijek maštali o tome da otvore klasičnu knjižaru i tu nađu idealan odnos izmeđ hleba koji se uvijek...više
više
šumski most laguna knjige Šumski most
31.05.2019.
Odlomak iz knjige „Bajka nad bajkama: Treća noć“ (roman u nastajanju) Kada se Žarko razbudio, prosto mu se nije polazilo dalje. Proteže se lenjo u mrklom mraku i priseti bogate gozbe...više
više
asanž kako se oseća pisac kada mu uhapse literarnog junaka iz romana  laguna knjige Asanž: Kako se oseća pisac kada mu uhapse literarnog junaka iz romana?
12.04.2019.
Ne događa se tako često da ličnost iz stvarnog života uskoči u roman da bi iz njega ponovo iskočio – i to pravo u zatvor . To se, na žalost, upravo dogodilo Džulijanu Asanžu , koga sam...više
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.