Laguna - Kolumna - Mala pohvala jeseni - Knjige o kojima se priča
Sajamski dani od 15. do 31. oktobra
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Mala pohvala jeseni

30.08.2013.
Iako rođena u julu, moja neznatnost nikada nije najbolje podnosila leto i uvek se u ovo doba godine radovala jeseni. Predstojeće godišnje doba mi se nakon avgustovskih žega, koje su mi ličile na svojevrsno prljanje veša, činilo kao kačenje na žicu tek opranog i iz mašine izvađenog rublja.

Uvek sam se pitao kako ikome može toliko da prija leto kao godišnje doba u kom je čak i vezivanje pertli, s obzirom na prateći znoj, zahtevan projekat.

Ili je opšta zaljubljenost u dane vrelog nevremena zataškanog sistematskim radovanjem suncu i aktivnom mogućnosti kancera kože, pa i uglavnom neuspešnim rashlađivanjem na plažama, puka posledica prestižnosti i blješteće marketinške upakovanosti turističkih aranžmana koji šalju na more?

O čemu bismo pričali ako ne o letnjem odmoru i koje fotografije kačili na društvene mreže ako ne slike nas, razgolićenih na nekoj od destinacija koje mnogo bolje zvuče i izgledaju nego što nude prilike za istinski odmor?

Dakako, naklonost prema letu može da bude i iskrenije prirode. Ili je stvar u tome što godišnja doba koja su prijatnija za telo nisu takva i za glavu. Dok su leto i zima sa svojim ekstremnim temperaturama „žanrovski“ čisti, proleće i jesen, iako blaženstvo za telo, sezone su kad se meša po tri godišnja doba u jednom, što baš i ne prija meteoropatama.

Zašto je onda proleće toliko popularnije od jeseni, budući da oba razdoblja godine spadaju u žanrovski mešane, prelazne periode, koji nude ravnodnevice, a vezuje ih i to što su sve skupoceniji, jer sve kraće traju?

Možda odgovor ima neke veze s preferiranjem ma kakve mladosti (proleće) naspram zrelosti (jesen), iako iole pametan čovek nikako ne bi voleo da se vrati u period života kada je bio mnogo lepši i imao neuporedivo više energije, ali sve to po cenu iskustva, strpljenja i mudrosti. A potonje osobine su – manjinske.

Nije tek tako jedna od najmudrijih modernističkih glava, Tomas Sterns Eliot, na početku „Puste zemlje“, napisala: „April je najsvirepiji mesec (…) meša uspomenu i žudnju.“

Za razliku od prolećne, ravnodnevica koja pada oko 23. septembra dolazi posle perioda u kojem vrućina smeta razmišljanju. Nije tako slučajno u nekim od najrazvijenijih ekonomija avgust poslovno mrtav, gde su kolektivni odmori ne samo normalna nego i jedina razumna stvar; mesec koji eventualno može poslužiti za pripremanje povratka u regularnu radnu atmosferu.

U svakom slučaju, avgust može poslužiti samo za manje ozbiljne timske projekte, kao što je, primenjeno na trenutne srpske okolnosti, rekonstruisanje vlade. Dotle će se ozbiljniji poslovi – recimo, samo njeno (ne)funkcionisanje – odvijati u ozbiljnijim mesecima.

Ako bi neko na ovo kazao da ne treba unapred biti toliko negativan, odgovor bi bio da rekonstruisanje ne može biti ozbiljno dok god toliko traje i dok je god primarna njegova stavka stranačka raspodela sektora.

Kao i za sve, kriterijumi za izbor omiljenog godišnjeg doba višestruki su i različiti. Izgleda da dobar deo ljudi omiljena godišnja doba bira ne s obzirom na svoje afinitete nego u odnosu na vlastita ograničenja, na primer u zavisnosti od toga da li je čovek meteoropata ili nije.

Dalje, kao što ima čeljadi zaljubljene u određenu ideju bez obzira na kontekst u kom se ona odvija, i onih koji se uvek bore za neku manjinsku, tako postoje ljudi sa unapred zacrtanim omiljenim godišnjim dobima i oni što vazda čeznu za nečim čega trenutno nema, po principu:

„Kad će više proći ove vrućine… Jesen je previše siva, jedva čekam zimu… Kad će više da ogreje, jedva čekam proleće… Dosta je bilo proleća, hoću na more“.

I onda, hvala Bogu, ponovo dođe jesen.

Izvor: Politika
Ostale kolumne autoraPogledajte sve
igor marojević roman o pijanstvima  laguna knjige Igor Marojević – „Roman o pijanstvima“
19.08.2019.
Uvodno poglavlje romana koji će izaći u Laguni pre ovogodišnjeg Sajma knjiga. Dok sam posle povratka u Beograd u maju 2009. razgovarao s poznanicima, bivšim prijateljima i majkom, slušali...više
više
o kriminalcima i pravim beograđankama laguna knjige O kriminalcima i pravim Beograđankama
17.10.2017.
Kum, Bilo jednom u Americi ili Skarfejs tek su najpoznatiji iz neizbroja filmova koji su širili romantičnu viziju mobstera. Gledaoci, pa i kritičari, tumačili su fikciju kao dokumentaristiku a mnogi...više
više
umesto predgovora za roman prave beograđanke  laguna knjige Umesto predgovora za roman „Prave Beograđanke“
06.10.2017.
Pošto je sveopšta kulturalno-stilska eklektičnost izukrštala sve što se moglo i nije, mnogi termini neizbežno su izgubili stara značenja a razni, među njima i oni ranije krupni, i značaj. Tako...više
više
odmor na kubi odlomak romana prave beograđanke  laguna knjige Odmor na Kubi – Odlomak romana „Prave Beograđanke“
09.11.2015.
Još u uvodu dnevnika u Danasu Igor Marojević je priznao da je njegov izbor Havane kao destinacije za odmor i oporavak bio loša ideja. Moglo se naslutiti da nije jedina: pošto u suštini nije voleo...više
više
Knjige autora
Najnovije kolumnePogledajte sve
heroj kakav nam je i potreban laguna knjige Heroj kakav nam je i potreban
13.09.2021.
Ovaj članak počinjem sa idejom da ga podelim na pet omiljenih književnih grupa. Zajedno, imaju skoro sto hiljada članova, a ja želim da ovo znanje pustim daleko. Preporučuje me to što sam autor...više
više
deca se prepadnu na pomen lektire laguna knjige Deca se prepadnu na pomen lektire
12.07.2021.
Jedna od najčešćih rečenica, koja se čuje u vreme beogradskog Sajma knjiga, je: „Ljudi danas ne čitaju dovoljno“. Posebna briga se, tom prilikom, usmerava na mlađe naraštaje, brigom:...više
više
kompletiranje snova laguna knjige Kompletiranje snova
07.05.2021.
Pišem ovo na Đurđevdan, dan značajan i za „Bajku nad bajkama“, jer tada se dešava veliki okršaj čiji eho vidimo i danas, u slikama i freskama preživelim do današnjih dana, a na kojima...više
više
kako sam 2014 godine u romanu jedro nade predvidio koronu laguna knjige Kako sam 2014. godine u romanu „Jedro nade“ predvidio koronu
15.03.2021.
Pisac uvijek vidi iza okuke naših dana. Tako su Veliki rat već vidjeli da dolazi oni koji su znalački ukrštali riječi prije Prvog svjetskog rata, baš kao što su novi veliki rat vidjeli pjesnici...više
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.