Laguna - Kolumna - Kome je do plakanja - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Kome je do plakanja

12.01.2009.
Nova godina je tek ušla u svoj četvrti ili peti dan. Došli gosti, neće da idu kući, badava ja svaki čas zevam, trljam oči, idem do kupatila. Svikli ljudi još od 31. decembra da sede, da dočekuju novu godinu, pa novi dan, pa decu iz provoda... Raduju se gosti. Setim se onda ja da niko od prisutnih baš ne voli hladnoću, pa počnem svaki čas da otvaram prozor, da se provetri, da dim ne ode u spavaću sobu. Zbog deteta. Malo su počeli da se trljaju, te noge, te nadlaktice, ali niko ne odustaje od svog sedišta. Uključim televizor, biram kanale, pa sve tražim nešto potresno, nešto što je oprečno prazničnom duhu i veselju. Jok. Sve utisci sa proslava, sve čestitke, pesma, igra i druženje. Dignem ruke i od toga i taman da odustanem, da se uključim u razgovor do koga mi ama baš uopšte nije stalo, na ekranu – spas. Silni izginuli, civili, žene, starci, deca. Ne znam gde, al stvarno strahota. Ruševine, bombe, autentični snimci. Sve se vidi, kao ono iz naših ratova. Reporter pokazuje žrtve, njihove rane, zgarišta. Pojačam ja zvuk, ne bih li čuo ko je koga napao, zašto, kada. No ništa ne razabirem, jer je kod mojih gostiju moć govora očigledno daleko nadjačala moć empatije. Ko šljivi mrtve, pogorelce, izbegle gladne. Uspalili se, sve bučniji. Pričaju i oni o tim istim stvarima, al na nekom daleko višem nivou. Tako, s nekom filozofskim i ironijskim otklonom. Al sad neću ni ja da odustanem, pa brzo na prozor, otvaram širom, makar se i ja razboleo. Sve opet isto. Trljaju se ispod kolena, trljaju se iznad lakata, al ne ustaju. Trljam se i ja, al prozor ne zatvaram. I taman da se upecam na neke političke provokacije, a volim da rešavam svetska politička pitanja, napolju prvo škripa guma, pa snažan udarac. Tu svi đipiše na noge, pa na otvoren prozor. Naravno, kad su svi došli kolima, pa im zort da se ovaj što se zakucao nije zakucao baš u njihov auto. Malo se nagli, pogledali, pa se vratili na početne pozicije, sve jednako bezvoljni da se upuštaju u život sam sa istim žarom kao u mudrovanje. Te „ja sam parkirao više gore“, te „ja više dole“ i ništa. Bacili se opet na smisao, dedukciju i semantiku. Tu sam već počeo da molim boga da mi se dete probudi, da moram ja da uskočim u krevet kod njega kako bih ga „dospavao“, onda i sam zaspim a imam opravdanje.

Ali ima boga. Deus ex machina. Došla policija na uviđaj, zbog onog što je slupan, pa pozvala „pauka“ da odnese olupinu. Tu više ni moji gosti nisu mogli da obuzdaju svoju radoznalost, prirođenu svima nama, naravno – nekome u manjoj nekome u većoj meri, pa se prihvatili jakni i kaputa, pozdravili se sa nama na „brzu-brzinu“ i izleteli napolje da posmatraju kako će ga podići, hoće li s kola u tom dizanju otpasti neko krilo, vrata, ili makar farba da mu se oguli na tom mestu gde ga uhvate „klešta“. Možda zakače nekog sa strane. Eto sada i životne radosti. Ne samo intelektualne. Gledam ih kroz prozor kako se raduju posmatrajući štetu koja ne ide na njihov račun i shvatim da ni ja nisam ništa bolji od njih: ugasio svetlo, tobož spavam, da se niko ne bi dosetio da se vrati, a merkam s prozora koliko će vremena biti potrebno da se ulica raščisti, pa da moji prijatelji mogu da se iskobeljaju. Kome je do plakanja, moram i ja da se zabavim!
Ostale kolumne autoraPogledajte sve
kome je do plakanja laguna knjige Kome je do plakanja
12.01.2009.
Nova godina je tek ušla u svoj četvrti ili peti dan. Došli gosti, neće da idu kući, badava ja svaki čas zevam, trljam oči, idem do kupatila. Svikli ljudi još od 31. decembra da sede, da dočekuju...više
više
postoje li čudaci ili kako se od bloka motora stiže do reciklaže najlona laguna knjige Postoje li čudaci ili kako se od bloka motora stiže do reciklaže najlona
15.12.2008.
Tek, od kada je moj roman Tata počeo da pristiže u ruke čitalaca, često mi ti isti čitaoci, na svu sreću ne svi, postavljaju pitanja: postoje li zaista takvi čudaci kao što je Ratko Krstić i...više
više
ej laguna knjige Ej
28.10.2008.
(poglavlje iz romana Ej, koje se nadovezuje na dirljivu sliku domaćeg zdravstva iz prethodnog teksta)  XIX Lepo su me sredili na ortopediji. I brzo, bogami! Za tri nedelje sam bila na nogama. Ćopava,...više
više
krug slave oko krsta laguna knjige KRUG SLAVE OKO KRSTA
07.07.2008.
Ima tome devet meseci da sam prvi put osetio na svojoj koži šta znači kad matori ljudi kažu: »Bole me krsta.« Osim što me je u mladosti neobično radovala ta slučajnost da se moje ime tako često...više
više
Knjige autora
Najnovije kolumnePogledajte sve
dan kada je gorko zaplakala boginja higija laguna knjige Dan kada je gorko zaplakala boginja Higija
23.11.2020.
 Bilo je to za vakta Prve Liberalizacije, one koja je sledila nakon Prvog Talasa, perioda kada je rolna toaletnog papira bila željenija od plemenitih metala, koji jesu plemeniti, ali ne i dovoljno...više
više
kultura nije dobro oružje u borbi protiv nekulture laguna knjige Kultura nije dobro oružje u borbi protiv nekulture
18.11.2020.
Sada ću izreći jednu jeres… Ali staću čvrsto iza nje, pravdajući se sopstvenim iskustvom, a ono nije malo. I ne morate se slagati sa mnom, samo nemojte da me ubeđujete ni u šta. Negirajte...više
više
kako sam prevario smrt laguna knjige Kako sam prevario smrt
10.11.2020.
  U leto 1998. godine udario sam se na Adi Bojani jedrom od vindsurfa po desnom uvetu. Vetar ga malo jače cimnuo i ja nisam stigao da se izmaknem. Posle par dana kada je bol prošao provalim...više
više
čitanje života laguna knjige Čitanje života
09.11.2020.
Ja to jesam već jednom napisala, ali moram da ponovim – gospodin Anton Pavlovič Čehov, pseudonimski Antoša Čehonte, i ja smo se upoznali u vrlo nezgodnom trenutku. Razlika u godinama je bila...više
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.