Dlanovi mi se znoje. Brojim sekunde dok ne počne. Svaki sekund je prevazišao dužinu godine. Sada je već u decenijskom vremenskom protoku. Znoj se sa dlanova, nekim čudom, prebacio na čelu. Sa čela već na okovratnik košulje. Srećom, oči nemaju sposobnost upijanja. Prvo pitanje je lako. Predstavi se. Ali jezik ne da. Predstavljanje je lako. Ali možda nekom drugom. Nekako se i izvučem. O čemu se ovde radi? To je već teža instanca. Iskreno, baš me briga. Srpski – zabole me. Ali mora da zvuči zanimljivo. Kao „elevator pitch“ u filmskoj industriji : kada sretneš nekog producenta u liftu moraš da ga zainteresuješ za svoje napisano čedo u tri rečenice. Tako ja prodajem svoje napisano čedo u medijima. Nije baš ni čedo. I ponavljam priču po deseti put u tri dana. I nikako da se otarasim zamuckivanja. A, inače, ne mucam. Nekako se izvlačim i taman ulazim u formu. Pitaju za žanr : ovo je „one liner“. Opalim jednu rečenicu i vidim, ma ne vidim, osećam preko zadovoljnog svraba podno leđa da su svi oduševljeni. Sada sam spreman za sva pitanja : i o tome za koga glasam, i protiv koga glasam, i koje mi je seksualno opredeljenje i koliko sam pametan, glup ili zanimljiv. Sada sam skroz spreman. I moj niski start se završava sa „hvala, vidimo se“. Izlazim iz prostora gde sam bio. Nebitno je kakav je. I još jedan javni rad je gotov. Javna hvala. I ovo sam nekako preživeo.
Dlanovi mi se znoje. Brojim sekunde dok ne počne. Svaki sekund je prevazišao dužinu godine. Sada je već u decenijskom vremenskom protoku. Znoj se sa dlanova, nekim čudom, prebacio na čelu. Sa čela...više
Volim da gledam TV. Svaki dan. Daljinski je na mestu. Celofan ceo preko njega i uključen stalno. Uključen sam i ja. Na njega, direktno. Gledam sve i trudim se da ne propustim ni jedan minut. Krećem...više
Biti pisac iziskuje obilnu i neograničenu maštu. Svet koji pisac stvara je slobodan, pun imaginacije i često se graniči sa ludilom. Protagonistkinja romana „Buka“ stvara upravo jedan ovakav...više
Prvo bude ona plava crta, plava kao duboko more, crta u ekrančiću i pasulj u stomaku. Taj pasulj prikačen za tebe i još uvek ravan stomak, i neverovanje da je stanje drugo, sasvim drugo. Onda rastu...više
Kao praznični dar čitaocima, poželeo sam da konačno objavim i ovaj neispričani prolog trilogije Bajka nad bajkama. Sve se dešava dugo pre događaja opisanih u pripovesti koju ste čitali ili ćete...više
U subotu se navršava godinu dana od izlaska objedinjenog izdanja „Bajke nad bajkama“, štampanog ćirilicom, sa tvrdim koricama i mapom u boji. Veći deo tog vremena knjiga je provela na...više
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.