Prvo smo, Andrea i ja, otišli na grip-žurku u Bridžehmptaun strit u Istočnom Londonu. Međutim, tamo skoro da nije bilo nikog, jer se poslednjih dana pročulo da će novi talas Swineflua tek u januaru, ne na jesen kako je bilo najavljeno: na grip-žurke treba ići dok je faza Svinjske zaraze još uvek benigna, tamo je dobiti i preležati je u takvoj fazi. Ali još ništa od tog poslednjeg dobroćudnog razdoblja Swineflua: zato grip-žurke trenutno nisu in. Srećom, Andrea je u rezervi imala poziv za dečiju žurku kod jedne Engleskinje i njenog muža Portugalca, zapravo njihove kćerkice kojoj sam zaboravio ime. Tamo sam upoznao mnoge: pre svega Dimitrija, grčkog teoretičara boja i eksperta za duvanje balona. Sad bi se neko podsmehnuo, jer šta neko ima da bude stručnjak u toj disciplini, ali nije to ono duvanje kad uzmete balon u usta: Dimitri ih je preko neke sprave pumpao ručno, i to veoma vešto i brzo. Bacivši jedan od njih na glavu deteta koje je slavilo prvi rođendan, roditeljima je rekao da ne brinu: cevasti oblik balona nikako ne znači vezu sa falusnim simbolima, tako je rekao. Nasmejao se tome i nastavio da pumpa balone, a jedan Brazilac koji se žalio na depresiju pokušao je da da promenjen oblik jednom od balona koje mu je Dimitri dobacio. Spretnija od Brazilca bila je Francuskinja Paulin koja je balonu dala konkretan oblik trostrukog kondoma – ili ipak možda pre zbirke od tri kondoma – dok se žalila kako za dve nedelje koje je upravo provela na Islandu nije uspela da se zaljubi jer joj je bilo previše hladno. Nemica Sara nije bila tako uspešna u pravljenju prezervativa od balona, ali je prva glasno primetila da to što od njih pravi Paulin najviše liči na kondome. Ona se inače na dečijoj žurci upoznala sa 15 ljudi, maltene sa svima nama, mada je neke od nas znala već od ranije, ali se žalila da ima amneziju i kako brzo zaboravlja lica većine ljudi. Kada smo već svi od balona pravili kondome, Englez Džon, koji je uglavnom razgovarao mobilnim, rekao je da u Brikstonu upravo počinje ogromna oproštajna grip-žurka. Uspavali smo malu slavljenicu i svi zajedno otišli tamo.
Uvodno poglavlje romana koji će izaći u Laguni pre ovogodišnjeg Sajma knjiga.
Dok sam posle povratka u Beograd u maju 2009. razgovarao s poznanicima, bivšim prijateljima i majkom, slušali...više
Kum, Bilo jednom u Americi ili Skarfejs tek su najpoznatiji iz neizbroja filmova koji su širili romantičnu viziju mobstera. Gledaoci, pa i kritičari, tumačili su fikciju kao dokumentaristiku a mnogi...više
Pošto je sveopšta kulturalno-stilska eklektičnost izukrštala sve što se moglo i nije, mnogi termini neizbežno su izgubili stara značenja a razni, među njima i oni ranije krupni, i značaj. Tako...više
Još u uvodu dnevnika u Danasu Igor Marojević je priznao da je njegov izbor Havane kao destinacije za odmor i oporavak bio loša ideja. Moglo se naslutiti da nije jedina: pošto u suštini nije voleo...više
Biti pisac iziskuje obilnu i neograničenu maštu. Svet koji pisac stvara je slobodan, pun imaginacije i često se graniči sa ludilom. Protagonistkinja romana „Buka“ stvara upravo jedan ovakav...više
Prvo bude ona plava crta, plava kao duboko more, crta u ekrančiću i pasulj u stomaku. Taj pasulj prikačen za tebe i još uvek ravan stomak, i neverovanje da je stanje drugo, sasvim drugo. Onda rastu...više
Kao praznični dar čitaocima, poželeo sam da konačno objavim i ovaj neispričani prolog trilogije Bajka nad bajkama. Sve se dešava dugo pre događaja opisanih u pripovesti koju ste čitali ili ćete...više
U subotu se navršava godinu dana od izlaska objedinjenog izdanja „Bajke nad bajkama“, štampanog ćirilicom, sa tvrdim koricama i mapom u boji. Veći deo tog vremena knjiga je provela na...više
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.