BASKIJA

Osim turizma i izvesne egzotike, osnovnu predstavu o Španiji gradi i nacionalizam. Ne računajući onaj većinski, na delu su dva njegova tipa: kulturno-ekonomski, čiji glavni zastupnici su Katalonci, i etnički, na čelu s Baskijcima. Potonji žive u prirodno najnadarenijoj oblasti Španije, no kulturno to je jedna od zaostalijih oblasti u državi. Katalonija jeste bogata i po sebi, sad je to najrazvijenija regija Iberijskog poluostrva koja možda i kulturno drži primat. Toliko o probitačnosti jednog, odnosno drugog pominjanog modela nacionalizma.

Etnički princip diktira manjina, koja je vrlo glasna, s obzirom na to da komunicira i eksplozivima: više nego čuvena ETA. Dok sam nedavno bio u Baskiji, dejstvo rečene udruge mi se činilo sličnim fiktivnoj situaciji u kojoj Orvelov Veliki Brat odlazi u ilegalu. Kada ne ubija i ne ranjava, ETA se u svakodnevici ukazuje, osim na grafitima, i u vidu vrlo mladih simpatizera koji na lokalnoj fjesti pale špansku zastavu, ili junoša koji mogu da naprave i ozbiljnije probleme. Tako su pre neki dan na jednom opštenarodnom veselju išamarali lokalnu poslanicu španske Narodne partije (PP) i njene telohranitelje.

Manjina je u principu ljubaznija i tiša no igde. Kao da bi bila čak potpuno nema, malo ko izvan braka uopšte da pusti zanesenijeg glasa, tj. momci se često žale na surovi nedostatak seksa. Postoji poslovica koja se na duhovit način obračunava s Bogom, tj. sa Biblijom: „U Baskiji seks nije Greh nego Čudo.“ Na momente se čak učini da je na delu zabrana šire polne razmene dok ne dođe do odvajanja Baskije. Kao da je taj diktat ideja najglasnijeg zastupnika nezavisnosti: ETA-e. Međutim, Ustav iz 1978. godine ne dopušta toliki stepen separatizma, iz čega se konflikt i sastoji. Španija je ipak ozbiljna država: najpre je definisala svoje granice a zatim dopustila autonomije. Tu leži još jedna razlika između dva naroda: Katalonci kao da su uzeli dotičnu realnost za ozbiljno, za razliku od ekstremnijeg dela baskijske populacije.

Utisak koji izbija iz kontakta s Baskijcima i Baskijkama je da bi onaj koji želi da ovde ostvari polnu prisnost sa meštankom morao najpre da potpiše sijaset ugovora. Moj prijatelj Hulio Pinjel Garate, Baskijac sa sedmogodišnjim ruskim iskustvom, rešenje vidi u kontingentima žena koje bi na aerodrom u Bilbao redovno bile dopremane sa moskovskog. No verovatno bi onda Veliki Brat iz šume narodima protiv kojih dejstvuje, uz Špance i Francuze – i među njima žive Baskijci; ni u Francuskoj nemaju državu – punopravno pridružio i Ruse.  

Ne propustite priliku da motive iz teksta komentarišete zajedno s autorom: u sredu, 19. VIII, ličnija verzija bloga na grupi „Igor Marojević“ na FB: http://www.facebook.com/search/?q=igor+marojevi%C4%87&init=quick#/group.php?gid=111744494461&ref=search&sid=1694154125.3167650996..1