„Iako si crna ovca, knjiga je za tebe“, rekla je Ljubica Arsić, poznata književnica koja u razgovoru za “Blic” govori o zbirci priča o odrastanju “Klinci od dva metra”, koju je priredila a u kojoj su obuhvaćene pripovetke tridesetak najistaknutijih svetskih pisaca, svojoj novoj knjizi, odlasku u Frankfurt na sajam knjiga.
“Želim čitaocima da obratim pažnju na carstvo kratke priče s velikim svetskim predstavnicima, majstorima koji, kako bi rekao Majls Dejvis, umeju da odsviraju jednu notu tamo gde svi ostali sviraju dve”, rekla je Ljubica Arsić govoreći o motivima da napravi antologiju o odrastanju “Klinci od dva metra” (“Laguna”). Po njenim rečima, priča je uvek u senci romana, a zaslužuje bogato predstavljanje, kakvo je i u tek izašloj pomenutoj antologiji. “Tematske antologije su zanimljive jer jednu veliku književnu temu, na primer odrastanje, variraju kroz različite pisce i tako prikazuju iz različitih uglova, čineći da i sami shvatamo koliko je za nas značajna. Junaci ovih priča su mladi ljudi, ali su priče upućene svima bez obzira na uzrast, jer odrastanje u nama, na sreću, traje celog života. Pa i ako si crna ovca, i ako još nisi zaboravio prvu ljubav, i ako nisi savladao igre osvete i praštanja – onda je ovo knjiga za tebe.“
U antologiji „Klinci od dva metra“ sakupili ste tridesetak priča majstora pera poput Hemingveja, Apdajka, Nabokova, Bucatija, Ljose... Reklo bi se da radosti i muke odrastanja imaju zajednički imenitelj na svim meridijanima i u svim vremenima, pa i kada je reč o našim sadašnjim klincima od dva metra?
- Debeljuca fantazira da postane kraljica karnevala, mladići samo što životom nisu platili svoje suparništvo, seksualnost i misterija tela, drugarice tračare u kafiću... Na celom svetu muke su iste, ima ih puno i bodljikave su, dok je radost slična onoj kad se naglo probudiš iz visoke temperature. Verujem da će se naši klinci od dva metra naći u ovim pričama. S jedne strane, to su njihove teme, a s druge i sami pripovedači vrlo moderni pripadaju drugoj polovini dvadesetog veka. Mnogi od njih su još živi. Ipak, precenjujemo trenutak i modu, svet se teško i sporo menja pod kapom nebeskom.
Kojim temama posvećujete naredne antologije?
- Do našeg sajma izlazi i antologija priča o moru pod nazivom „Ostrvo na dva mora“. Zar se nismo svi, bar nekad, sočno zasladili u slanoj morskoj vodi ili uz nju. Potom sledi bogata zbirka erotskih priča iz različitih kultura, i time bi se ispunio plan za ovogodišnju biblioteku „Talasi“, pod čijim nazivom izlaze antologije namenjene mladima i onima koji se tako osećaju. A u novoj godini i nove teme i nove antologije.
Rašireno je mišljenje da ljudi sve manje čitaju, a populacija kojoj se obraćate gotovo uopšte ne čita?
- Zaljubljenici u knjigu nikad neće odumreti, njih je uvek, kako kaže jedna čudna statistika, uvek bivalo relativno malo pa ipak je knjiga obeležila istoriju. Nisam sigurna u to da su nekad ljudi više čitali. Kad to? Možda u dobu posvećenosti kad je knjiga postajala fetiš, ali teško mogu da zamislim čitaoce u Šekspirovo vreme ili u doba, na primer, Miloša Obrenovića. Nije stvar samo u pismenosti već u jednoj posebnoj veštini koju iziskuje čitanje. To je usredsređenost, strast doživljavanja zamišljenog i neverovatna sposobnost da se sve zaboravi dok knjiga traje. Da se čita uprkos svemu. Veliki broj onih koji gutaju trivijalnu književnost tipa „Usreći me“ ili „Kako do uspeha“ ne spadaju u prave zanesenjake.
Sutra putujete u Frankfurt na sajam knjiga? Sa kojim očekivanjima odlazite?
- Frankfurtski sajam je najveća evropska smotra knjiga i čast mi je da se nađem u njoj ne samo kao posmatrač već i kao spisateljica koja predstavlja srpsku kulturu. Nemačka književnost pripada onim imperijalnim jezicima, koji su dovoljni sami sebi i koji mnogo ne mare za male, a koja imponuje i malima i velikima. Vrlo me zanima da vidim šta se ne samo od knjiga već i od književne građe može naći na takvom megavašaru. Jer gde su knjige, tu se uvek događaju čuda, kao i čudne i smešne stvari.
Kojom se temom trenutno bavite kao pisac?
- U knjizi koju sada pišem postavljam sebi zadatke koji su i teži i drugačiji od onih iz prethodnih. Ne volim da mnogo pričam o novoj knjizi. Bojim se da mantra koju jedna drugoj zasad saopštavamo kroz levak ne iscuri i tako sve ne ode bestraga.
A kog nam je žanra realnost?
- Romantični horor s mnogo tragova nasilja, na opštu radost forenzičara.
Volela bih da nam je književnost smelija
Kako vidite mesto književnosti danas i ovde?
- Volela bih kad bi se naša književnost malo drznula i smelije zaronila u život, kad bi se otresla zadataka i postala luđa, neočekivanija. To, verujem, zaslužujemo jer imamo vrlo zanimljive i dobre savremene pisce.
Izvor: Blic