O ljubavi, hrabrosti i nestalnosti života: predstavljen roman „Pre zalaska sunca“ mađarske književnice Eve Pap

Pred beogradskim čitaocima predstavljen je roman „Pre zalaska sunca“ mađarske književnice Eve Pap, u kojem glavni junak romana Subotičanin Mijo pripoveda o svom životu i prepliće ne samo lične događaje, među kojima važno mesto zauzima ljubavna priča sa Splićankom Medom, koju je upoznao tokom studija u Sarajevu, već i neke važne istorijske činjenice, čime bolje opisuje SFRJ i način života tih godina. O knjizi su, pored autorke, govorile i asistentkinja na Filološkom fakultetu za mađarski jezik Jelena Tričkovska i urednica u Laguni Saška Stojakov.


 
Na početku razgovora od autorke Eve Pap saznali smo kako se zainteresovala i počela da uči srpski jezik i da pasionirano prati zbivanja u društvu i umetnosti u Srbiji. 
 
„Moja priča počinje 1995. godine u Segedinu. Tad sam radila u salonu kancelarijskog nameštaja i moje kolege su bile iz Subotice, Novog Sada i Splita, a  šef je bio iz Banjaluke. To je bio jedan sasvim novi svet, iako je Segedin 25 km od granice. Meni je bilo jako zanimljivo da su posle raspada Jugoslavije svi oni pričali svoje jezike – srpski, hrvatski, bosanski, ali da su ovi ljudi i dalje pričali isti jezik kroz pesme i kroz jugoslovenske filmove. Tako da sam odrasla na mnogo vaših filmova, kao što su ’Maratonci trče počasni krug’, ili ’Sećaš li se Doli Bel?’. Učila sam jezik tako što sam pevala pesme Đorđa Balaševića, Bijelog dugmeta, Parnog valjka, Olivera Dragojevića... I tada me je obuzela balkanska kultura. Sve se nastavilo kada sam se upoznala s mužem koji je poreklom iz Subotice. Njegova porodica mi je pružila mnogo inspiracije za početak pisanja romana koji se dešavaju i u Srbiji.“
 
Glavni junak Mijo je junak inspirisan likom oca autorkinog muža.
 
„Otac mog muža je stvarno studirao u Sarajevu, ali zanimljivo je da svaki put kad bismo ga pitali da nam ispriča kako je tamo bilo, uvek bi govorio da nije bilo ništa posebno. Meni se činilo kao da postoji neka tajna. U podrumu sam našla mnogo pisama koje je on pisao majci i majka njemu i pročitala sam ih, jer moj muž to nije mogao da učini. Tako da sam morala da naučim da čitam ćirilicu i latinicu. Ta pisma su me inspirisala. Pošto deda nije pričao mnogo, ja sam smislila priču. Ali dok je bio živ, bila sam mnogo povezana s njim, jako sam ga volela i ova knjiga je uspomena na njega. Glavni lik je u stvari od početka do kraja bio pred mojim očima. On nije šarmantan, malo je krut, ali imao je svoje avanture“, rekla nam je Eva Pap.
 
Asistentkinja na Filološkom fakultetu za mađarski jezik Jelena Tričkovska je istakla kako nas Eva Pap sjajnom interpretacijom uvodi u muški lik i jako vešto prevazilazi rodne granice.  
 
„Ona piše iz muške perspektive tako da ne izgleda nimalo usiljeno. Zatim, u njenom pisanju vidimo Suboticu onakvu kakva je bila i kakva jeste. Deže Kostolanji, mađarski pisac iz Subotice, začetnik je modernog subotičkog romana. Evino delo kao da je njegov nastavak, jer je apsolutno do najsitnijih detalja ispisano vreme u Subotici kroz celu Jugoslaviju – kako se grad menjao. Evin roman ima prstenastu strukturu, počinje tako što je Mijo u bolničkoj postelji, i to je ujedno i poslednja rečenica u ovom delu. Naslov takođe nosi veliku simboliku, jer se zalazak sunca ne odnosi samo na trenutak kada se gasi jedan dan, već se odnosi na celokupan život junaka – od rođenja do smrti, odnosno do odlaska sa tajnom koju nije ispričao sinu.“
 
Urednica Saška Stojakov istakla je da je Eva sjajno predstavila preispitivanja glavnog junaka.
 
„Mijo se stalno pita da li donosi ispravne odluke, i to vidimo kada mu se, na primer, ćerka obrati jer joj treba pomoć oko deteta, pa je on uputi na majku. Ali onda razmišlja da li je trebalo i sam nešto da joj kaže. Ili kada njegov sin odluči da pobegne iz Subotice, on se preispituje da li mu je na pravi način pomogao u donošenju te odluke. Mijo je intrigantan lik, jer sve vreme ima moralne dileme da li je ili nije nešto uradio kako treba.“
 
Glavni junak romana je okružen vrlo snažnim figurama. Živeo je pod uticajem majke sve do njene smrti – iako mu je njena upućenost na njegov život ponekad smetala, bio je na neki način zavisan od njene ljubavi i pažnje. Ljubav iz mladosti Medu opisuje kao zadivljujuće jaku ženu, a svoju suprugu Magdu kao odlučnu, samouverenu.
 
„Majka je izuzetno dominantan lik u romanu“, rekla je Jelena Tričkovska. „Čak i onda kada je najviše verovao Medi, Mijo je na kraju ipak poverovao majci da Meda samo želi da se uda za njega, da joj je to primarni cilj. Uvek je majčino mišljenje držao bitnijim, čak i od svog, što u današnje vreme verovatno ne bi bilo tako. Za njegovu nespremnost da ostvari duboku emotivnu vezu sa Medom majka je glavni krivac. Ona mu je organizovala život, žrtvovala se za njega, pronašla mu gde će raditi. Zbog sve te njene žrtve on je osećao ogromnu odgovornost prema njoj. Zato smatram da su svi ženski likovi u romanu mnogo jači, odnosno stabilniji od Mija, koji je samo slušao instrukcije.“
 
Jelena je dodala da, iako su muško-ženski odnosi okosnica romana, za priču su veoma važni i Mijovi odnosi sa muškim prijateljima.
 
„Mijo ima najboljeg prijatelja, koji mi je omiljeni lik u romanu, jer je uvek dostupan i spreman na sve. Zanimljivo je da kada treba da razgovaraju o nečemu za šta niko drugi ne sme da zna, pozajme jedan drugom knjigu ’Na Drini ćuprija’. Roman poručuje da treba hrabro živeti i biti zadovoljan svojim životom, jer niko ne zna kada dolazi kraj.“
 
Urednica Saška Stojakov je dodala da kroz priče o Mijovim ljubavima učimo i da u svakom odnosu treba da sačuvamo sebe.
 
„Ako se potpuno utopimo, ne samo da gubimo sebe nego ni taj odnos ne može da funkcioniše. Ova knjiga nam poručuje da život ne možemo da planiramo. On ima svoj tok, određene situacije nam se dešavaju, a mi samo treba da naučimo da se u njima snalazimo najbolje što možemo.“
 
Autorka Eva Pap istakla je i razlike u čitanju mađarskih i srpskih čitalaca, te otkrila da je za mađarsku publiku najbitnija radnja, a za srpsku mentalitet, humor i sve one stvari u kojima mogu da se prepoznaju. Saznali smo, takođe, da postoji i roman koji je uvod u priču „Pre zalaska sunca“, kao i nastavak priče, gde je glavni junak Mijov sin Marko.


 
Knjigu „Pre zalaska sunca“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.