Novo ostvarenje
Amina Malufa je složeni triler koji se može čitati na više nivoa i savršeno je usklađen sa neviđenom krizom kroz koju trenutno prolazimo.
Iako je nesumnjivo započet mnogo pre epidemije kovida 19, roman „
Neočekivana braća“ ne može a da ne odjekne uporedo sa neverovatnom krizom koja potresa svet i preti umetnosti življenja, pa čak i civilizaciji. Neki neće žaliti zbog toga, poput Empedokleovih prijatelja, jer sebe već vide u „svetu koji će uslediti“. Amin Maluf, nasuprot tome, mešajući naučnu fantastiku, tematiku o kraju sveta koji poznajemo i ljubavni roman, nastavlja svoj mračni filozofski osvrt, započet 1998. „
Ubilačkim identitetima“ i nastavljen „
Brodolomom civilizacija“. Priča, koja ovde poprima aspekt parabole, hrani se starogrčkom mitologijom. Hiron, naziv izmišljenog arhipelaga, na primer, potiče od imena jednog od sinova titana Kronosa, kentaura koji je postao sazvežđe, simbol za sebe.
Povodom objavljivanja najnovijeg romana, Amin Maluf je dao intervju.
Kako se roman „Neočekivana braća“ uklapa u ostatak Vašeg opusa, posebno novije naslove?
Nemački pisac Novalis smatra (u rečenici koju citiram na početku knjige) da se „romani rađaju iz nedostataka istorije“. Moje novije knjige mnogo govore o tim greškama, i to rečima kao što su „brodolom“, „dezorijentisani“, „poremećenost“ itd. Naravno, neću reći da se svi romani tako rađaju, ali to svakako važi za ovaj roman. Poslednjih nekoliko godina sa zebnjom, pa čak i zaprepašćenjem, posmatram put kojim svet ide, a ovaj roman se u mojim mislima rodio kao pobuna protiv tog pogrešnog puta.
Da li biste rekli da je ovo mračna, pesimistična, pa čak i knjiga o potpunom krahu sveta?
Naprotiv. Ovo je najoptimističnija knjiga koju sam ikada napisao. Ona je u suprotnosti sa sadašnjim tokom stvari i novu veru u čovečanstvo pronalazi u blistavim trenucima iz prošlosti, naročito u čudesnom usponu antičke Grčke iz petog veka pre nove ere. Ne pruža veru u čovečanstvo kakvo je danas, već kakvo bi moglo postati kada bi oživelo ideale koji su ga nekada činili velikim.
Kada ste završili pisanje ove knjige i da li je aktuelna pandemija uticala na Vaš rad dok je delo bilo u nastajanju?
Roman je već bio gotov i odluka o njegovom objavljivanju doneta je kod mog izdavača mnogo pre početka pandemije. Samo smo se pitali da li bi trebalo da izađe ove ili sledeće godine. „Brodolom civilizacija“ objavljen je 2019. godine i obično više volim da pustim da prođu dve godine između mojih knjiga. Međutim, ponovo sam pročitao rukopis dok sam bio u izolaciji i, iz nekog meni neobjašnjivog razloga, atmosfera u ovom romanu mi se učinila u skladu sa onim kroz šta smo prolazili. Zato sam rešio da ga objavim bez odlaganja i bez promena u tekstu.
Da li ste pišući ovaj roman imali zamisao parabole o usudu ljudskog roda, njegovim zanesenostima i fantazijama?
Da, upravo to. I takođe zamisao o načinu da zauzdate te zanesenosti, tako da ljudi, prevazilazeći svoje strahove i svoje slabosti, počnu da se nadaju novom početku. Ta „neočekivana braća“ ulivaju zrnce nade. Nema sumnje da izbavljenje neće doći po mom scenariju, ali tako se to uobličilo u mojim mislima i pod mojim perom.
A da li je ovo i filozofska bajka nadahnuta grčkom mitologijom? Odakle Vam interesovanje za drevne mitove? Šta nam oni govore o našem vremenu?
Oduvek me je fasciniralo stanovništvo u staroj Grčkoj, koje je, po našim današnjim kriterijumima još uvek bilo nerazvijeno, moglo da stvori, pre dva i po milenijuma, naprednu civilizaciju koja se pokazala kao izuzetno važna za osnove umetnosti, filozofije, pozorišta, istoriografije, demokratske prakse itd. Bio je to zapanjujući procvat, koji nije dugo trajao, samo sedamdeset pet godina, i često sam se pitao šta bi se dogodilo da je to moglo da traje vekovima i da se proširi na celo čovečanstvo. Iz te zapitanosti je roman ukorenjen u mom umu i nastao u ovom obliku...
Autor: Žan-Klod Perije
Izvor: lorientlejour.com
Prevod: Marko Banković