U Londonu se sprema predstava zasnovana na romanima Džordža R. R. Martina
Duga zima se topi u Harendvoru, a proleće je na pomolu. Na raskošnom banketu uoči viteškog turnira, ljubavnici se susreću, a dvorani nagađaju ko će izaći na megdan. Ali u senkama, dok raste nemir zbog krvavih postupaka nemilosrdnog Ludog kralja, zaverenici iz njegovog najužeg kruga pripremaju izdaju. U daljini odjekuju bubnjevi rata.
Porodične veze, drevna proročanstva i sveta linija nasledstva biće stavljeni na probu u opasnoj borbi za moć. Ko će preživeti? Ko će se uzdići? „Ratove ne dobijaju oni sa najviše razloga, već oni čija je priča najbolje ispričana.“
Foto: Game of Thrones, The Mad King / L-R Daniel Evans, Duncan Macmillan, George R.R. Martin, Tamara Harvey, Dominic Cooke / Royal Shakespeare Company
Pažnja svim ljubiteljima epske fantastike, a posebno Martinovih knjiga, serijal Igra prestola uskoro dobija svoju pozorišnu predstavu! Nakon uspeha 6 epizoda ekranizacije romana „Vitez Sedam kraljevstava“, Džordž R. R. Martin će imati još jednu igranu verziju svog pisanog dela, ovog puta o Erisu II ili Ludom Kralju. Ova predstava će prikazati poslednje godine pre radnje prvog romana i otkriće legendarno poglavlje istorije Vesterosa, zato pripremite svoje izdanje dela „Svet leda i vatre“, „Zmajev uzlet“ ili „Vatra i krv“ kako biste se podsetili loze Targerijana.
Kraljevska šekspirovska pozorišna trupa (The Royal Shakespeare Company) objavila je da priprema premijeru predstave Game of Thrones: The Mad King, koja će biti prednastavak za ovaj popularni serijal. Zasnovana na romanima Džordža R. R. Martina, a adaptirana od strane Dankana Mekmilana i u režiji Dominika Kuka, predstava će publiku vratiti u vreme pre početka radnje prve knjige serijala Pesma leda i vatre.
Džordžov stil pisanja je, po svojoj temi i magnitudi, poprilično šekspirovski i samim tim je vrlo prirodno da će na ovoj pozornici igrati premijeru. Borba dinastija i nasledstva, ambicija, pobuna, ludilo, motivi predskazanja i sudbine, sve su to teme koje su univerzalne i bezvremene – teme koje su autori pre Martina obrađivali. Stoga smo vam pripremili nekoliko naslova koje bi junaci iz kuća Targerijen, Stark, Lanister, Barateon i Martel možda čitali.
„Ubistvo u Orijent ekspresu“ – Agata Kristi
Agata Kristi u svom 10. romanu o slučajevima Herkula Poaroa istražuje motivacije zašto ljudi ubijaju, ali i intrige i ludilo junaka. Ako želite da se upustite u Kristine knjige, ovo je odlična početna tačka jer je savršen primer njenog stila.
„Rat i mir“ – Lav Tolstoj
Ovo kapitalno delo svetske književnosti je ne samo filozofski, istorijski i epski roman, već i analiza složenog procesa istorijske stvarnosti, društvene dinamike i ljudskog ponašanja. „Rat i mir“ je opsežan, detaljan prikaz, možda čak i neka vrsta dnevnika ili ispovesti, sveta koji će eksplodirati u stalnoj kontradikciji gde koegzistiraju dva načina postojanja: rat i mir.
„1984“ – Džordž Orvel
Remek-delo buntovništva i zatvora gde je rat zapravo mir, sloboda ropstvo, a Veliki Brat uvek posmatra. Ovaj mračni, surovi, nemilosrdni svet kojim vlada totalitarni sistem sve je bliži realnosti, a ludilo u ovakvom društvenom sistemu već se pojavilo.
„Američki psiho“ – Bret Iston Elis
Moderni klasik koji istražuje ludilo i granice ambicije u savremenom kontekstu. „Zlatni dečko“ (pun intended) ovog romana takođe upada u ludilo i krvožednost, baš kao i naslednici dinastije Targerijena.
„Majstor i Margarita“ – Mihail Bulgakov
Đavo u Moskvi, totalitarna svakodnevica kao groteska, a granica između racionalnog i „ludog“ namerno se briše – savršena postavka za roman u kom je nadrealno oštrije od realizma. Prepun paralelnih zapleta, koji su posmatrani kao celina, dovode do idealne harmonije i sklada. Najtoplija preporuka za ljubitelje fantastike koji bi se upustili u klasike.
Autor: Bojana Dragić
