Mihail Bulgakov

Mihail Afanasjevič Bulgakov (1891–1940) jedan je od najznačajnijih ruskih pisaca i dramaturga 20. veka. Rođen je u Kijevu, u porodici profesora Kijevske duhovne akademije. Godine 1916. završio je studije medicine i tokom Prvog svetskog i Građanskog rata radio je kao lekar. Iskustva iz lekarske prakse kasnije je pretočio u ciklus pripovedaka Zapisi mladog lekara.

Početkom dvadesetih godina napušta medicinu, seli se u Moskvu i potpuno se posvećuje književnosti. Piše novinske tekstove i feljtone, a ubrzo stiče ime kao prozni pisac i dramaturg. Roman Bela garda i drame Dani Turbina i Zojkin stan donose mu veliku pažnju publike, ali i oštre napade sovjetske kritike. Dani Turbina, izvođeni u Moskovskom umetničkom akademskom teatru (MHAT), postali su jedna od najpoznatijih predstava tog vremena; po nekim izvorima, Staljin je dramu gledao najmanje petnaest puta.

Do kraja dvadesetih godina gotovo sva Bulgakovljeva dela bila su zabranjena za objavljivanje ili izvođenje. Godine 1930. uputio je pismo vladi SSSR-a tražeći mogućnost da radi ili dozvolu da napusti zemlju. Posle telefonskog razgovora sa Staljinom dobio je mesto u MHAT-u, a kasnije je radio i u Boljšom teatru. Njegove drame su, međutim, i narednih godina zabranjivane, skidane sa repertoara ili nisu stizale do scene.

Poslednju deceniju života Bulgakov je posvetio brojnim dramskim i proznim projektima, a pre svega romanu Majstor i Margarita, na kojem je radio u više redakcija. Teško bolestan, poslednje ispravke diktirao je supruzi Jeleni Sergejevnoj. Umro je u Moskvi 1940. godine, ne dočekavši objavljivanje svog najznačajnijeg romana. Majstor i Margarita prvi put je objavljen, u cenzurisanoj verziji, 1966–1967. godine i postao je jedan od najčitanijih ruskih romana dvadesetog veka.