Strip „Konstantinovo raskršće“ na godišnjoj listi Pola Graveta

19. februar 2020.

Jedan od najuticajnijih strip teoretičara današnjice Pol Gravet svake godine na svojoj zvaničnoj internet prezentaciji donosi listu najboljih svetskih stripova. Ova njegova lista smatra se najobjektivnijim i najkompetentnijim godišnjim presekom svetskog strip izdavaštva.

Na listi Gravetovih favorita za 2019. godinu našao se i treći deo stripa-adaptacije romana Dejana Stojiljkovića „Konstantinovo raskršće: Nebo iznad Niša“ koje su udruženim snagama crtački realizovali Aleksa Gajić, Dragan Paunović, Siniša Radović, Mijat Mijatović i Nenad Cvitičinin a po adaptiranom scenariju koji je napisao sam autor.

Prethodna dva dela stripa „Kraljevstvo krvi“ i „Nasleđe predaka“ takođe su bili uvršteni na Gravetovu listu.

Strip-album „Konstantinovo raskršće: Nebo iznad Niša“ je nedavno uvršteno i u top-5 najznačajnjih događaja u domaćem stripu u 2019. godini nedeljnika NIN.

Ekskluzivni distributer sva tri dela strip-adaptacije je knjižarski lanac Delfi.

Izvor: dejanstojiljkovic.rs

Podelite na društvenim mrežama:

Povezani artikli

Aleksa Gajić

Rođen u Beogradu 20. 05. 1974. Diplomirao na FPUD u klasi prof. Rastka Ćirića , kolor strip albumom „Technotise“. Od 1996 do 2006 . stalni saradnik Politikinog Zabavnika (a posle toga povremeno). Od 2000. radi za izdavačku kuću „Soleil“ iz Francuske , i od tada objavio 6 kolor albuma (objavljenih u još 8 zemalja).

Više o autoru

Dejan Stojiljković

Dejan Stojiljković (Niš, 1976), prozni i dramski pisac, filmski i strip scenarista. Do sada je objavio romane Konstantinovo raskršće, Duge noći i crne zastave, Znamenje anđela, Kainov ožiljak (u četiri ruke, sa Vladimirom Kecmanovićem) i Olujni bedem, kao i prozne zbirke Leva strana druma, Low Life i Kišni psi.

Više o autoru

Dragan Paunović

Dragan Paunović (Majdanpek, 1981) je slikar, strip-autor i ilustrator. Diplomirao je na Višoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu. Izlagao je na više grupnih i samostalnih izložbi.

Više o autoru

Mijat Mijatović

Mijat Mijatović je ilustrator, crtač stripova i karikaturista. Uživa u skiciranju i crtanju raznoraznih stvari koje ga okružuju. Posebno ljudi iz okruženja!

Više o autoru

Konstantinovo raskršće – Nebo iznad Niša
Rasprodato

Nenad Cvitičanin

Nenad Cvitičanin je rođen 13. jula 1979. godine u Karlovcu. Od 1995. godine živi u Vojvodini.

Više o autoru

Konstantinovo raskršće – Nebo iznad Niša
Rasprodato

Siniša Radović

Siniša Radović (23. jul 1966) srpski je crtač stripova, ilustrator i urednik. Diplomirao je grafiku knjige na Likovnoj akademiji u Moskvi 1989. godine. Živi u Beogradu. Od 1993. godine profesionalno crta stripove i ilustracije. Sarađivao je sa brojnim srpskim izdavačima i marketinškim agencijama.

Više o autoru

Konstantinovo raskršće – Nebo iznad Niša
Rasprodato

Najnovije

Pogledaj sve

3. septembar 2026.

Počinju „Septembarski vikendi“: Na popustu romani Valjarevića, Kafke, Petkovića i drugih, kao i odabrane dečje knjige!

Nakon „Avgustovskih vikenda“, ljubitelje čitanja očekuje akcija - „Septembarski vikendi“, te od petka 4. septembra do nedelje 6. septembra 2026. važe posebni popusti na odabrane Lagunine knjige, i to na sajtovima delfi.rs, laguna.rs i u svim Delfi knjižarama.

Pročitaj više

3. septembar 2026.

Neka čitanje lektire bude uživanje: Na tri ili više odabranih Laguninih naslova 15% popusta

Dragi đaci, roditelji i ljubitelji čitanja, Počinje školska godina, a sa njom i mnoštvo knjiga u okviru lektire koje treba pročitati!

Pročitaj više

3. septembar 2026.

Snažna priča o herojstvu jedne žene: Promocija romana „Krik“ Ane Atanasković 10. septembra u knjižari Delfi SKC

Promocija romana „Krik“ Ane Atanasković biće održana u četvrtak 10. septembra od 18 sati u knjižari Delfi SKC. O knjizi će, pored autorke, govoriti i Jelena Pavić Martinović, moderatorka Delfi kutka, Jelena Nedeljković, administratorka grupe „Čitajmo domaće“ i Dubravka Dragović Šehović, urednica Lagune.

Pročitaj više

3. septembar 2026.

Prikaz zbirke „Fikcija“: Stanovita nemogućnost laganja

Marginalna priroda kratke proze u našoj produkciji ne menja se već godinama, a njena pozicija tek ponekad može da parira romanesknim naslovima koji su favorit publike, ali i urednika i kritike. Ovakva situacija nije rezervisana samo za naše podneblje, i stoga uvek raduje pojava pripovednih naslova koji se konceptom, širinom i, pre svega, kvalitetom istaknu u romanocentričnom miljeu. Prošlogodišnja zbirka priča „Fikcija“ Ivane Bodrožić jedno je od takvih dela, a njeno srpsko izdanje pokazatelj je aktuelnosti ovih priča i van primarnog čitalačkog okvira.

Pročitaj više