„Mračna šuma“ je nastavak knjige „Problem tri tela“, druga knjiga iz trilogije „Besede iz Zemljine prošlosti“ Liju Cisina, najprodavanije naučnofantastične sage u Kini. Trisolarijanci, tehnološki uznapredovala bića sa planete koja se gasi u blizini sazveđža Alfa kentauri, poslali su invazionu flotu

Ova ideja je potpuno neodoljiva: šta kada bi popularna igra o ljudima zatvorenim u jednoj sobi – koji pokušavaju da se izbave uz nejasne tragove koje im neko ostavlja – postala smrtonosna? Šta kada bi se igralo na život ili smrt? A možda je to samo parabola na današnje vreme. Roman „Escape room“ Meg

Iako je naizgled u pitanju sociološko, čak istoriografsko delo, „Brodolom civilizacija“ slavnog francuskog pisca libanskog porekla Amina Malufa nosi jak lični pečat. To je već jasno iz uvodnog poglavlja i polovine prvog, naslovljenog Raj u plamenu. Maluf polazi od egipatskog porekla majčine strane i

Famoznu biti-ili-ne-biti „drugu knjigu“, Boris Dežulović (1964) objavio je ralativno nedugo nakon odličnog i nagradom „Jutarnjeg“ ovjenčanog „Christkinda“ i njome ponovo – sportskim rječnikom rečeno – „iznenadio protivnike“. Od tog se nekadašnjeg feralovca, danas uglednog kolumnista „Globusa“, očeki

Lirski, dirljiv, poetičan i realniji od realnosti, roman „Darma lutalice“ Džeka Keruaka gotovo da spada u memoare jer govori o njegovom odrastanju, iskustvima sa budizmom i avanturama u koje se upuštao sa svojim prijateljem i mentorom Džafijem Rajderom. Iako nikada nije dostigao slavu bestselera „Na

Postoje knjige koje, iako su napisane za mlade, postavljaju pitanja koja se tiču svih nas, manje i više odraslih. To je slučaj knjige „Ja, nasilnik“ Đuzi Parizi. Knjiga se bavi vrlo aktuelnom temom i stavlja nas pred vaspitački izazov sa kojim se nastavnici, direktori škola, roditelji i mladi susreć

Juval Noa Harari (1976) je izraelski pisac i istoričar, i redovni profesor istorije na katediri na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu. Kao autor koji se bavi socijalnim temama, on istražuje pitanja slobodne volje, svesti, inteligencije i sreće. Polazeći od teze o kognitivnoj revoluciji u koju je H

Godine 1857, 1. 4, objavljen je poslednji roman Hermana Melvila, u kojem rečeni datum čini i vremenski okvir štiva. Kao da je tadašnja kritika – pa i publika – doslovno razumela ove podatke i protumačila knjigu „Čovek od poverenja: opsenarova maskarada“ kao dobro osmišljenu prvoaprilsku šalu u koju