Prikaz knjige „Da je bolje ne bi valjalo“
Bojan Ljubenović satiričar i pisac iz Beograda, autor je više knjiga aforizama, satiričnih priča i knjiga za decu. Njegova najpoznatija dela su „Triput sečem i opet kratko“, „Pisma iz Srbije“, „Trn u oku“ i „Smejalice“, za koja je dobio najznačajnije književne nagrade iz oblasti satire. Dela su mu prevođena na više svetskih jezika. Član je Beogradskog aforističarskog kruga i Udruženja književnika Srbije.
Najnovija knjiga Bojana Ljubenovića izdata za Lagunu svetlost dana ugledala je juče. Kao i uvek, Bojan je i ovoga puta odabrao maestralnu priču koja oslikava našu realnost i život u Srbiji. U središtu priče su Milica i Ivan. Bračni par čiji, do tada harmoničan život ruši Miličina preljuba. U samom činu zatiče je suprug koji u neverici prihvata da se to zaista dešava. Nizom događaja u knjizi pratimo Ivanova razmišljanja i postupke koji nas svakako neće ostaviti ravnodušnim s obzirom na to da se dotakao svih društvenih sfera. Bojan je u ovom romanu čitaocima stavio na tacnu život u Srbiji danas, kako je živeti bez posla, upasti u dugove, brinuti sto briga i na kraju ne slagati se u političkom smislu sa ostatkom društva.
Pisac čitaocima uspešno servira mnoštvo emocija pa tako čitajući ovaj roman prelazimo preko smeha do suza, sve u nepunih tri stotine strana. Razmišljanja junaka u ovom romanu su razmišljanja okoline, prijatelja, poznanika ili pak vas samih. U nekom liku svako može da se prepozna, manje ili više. Kroz svoja dela Bojan teži tome da oslika društvo, pa tako i u knjizi „Srbijo, bog ti pomogo“ imamo dnevnik jednog seljaka. Ovde imamo dnevnik jednog čoveka koji je pošteno učio i stekao zvanje, čoveka koji se bori za opstanak svoje porodice, a nemoćan je.
Ovo nije ljubavni roman o tome kako je žena prevarila muža i šta se tu sve zbilo. Ovo je jedna drama, sa trilerom, a ponekim redom i komedije.
Određeni delovi ovog romana izazvali su pravu buru među ženskom populacijom oko imena žena koje bi varale svoje muževe jer, kako Bojan kaže, prevara se očekuje od Nikoline, Teodore, a nikako od jedne Milice.
Ako se malo dublje zagledate u ovu rečenicu, a pre toga Bojana ne osudite toliko da može na kamenovanje, shvatate da je pisac u nekoliko rečenica opisao ironiju prevarenog muža i činjenicu da svaka pretpostavka može pasti u vodu.
Smestivši radnju u vreme koje je svima blisko Bojan kao da odmotava stari film koji je svima pred očima uz red šale i red ozbiljne drame.
Od sredine knjige čitaoci u potpunosti upadaju u Bojanovu zamku otkrivajući slučaj koji je bitna okosnica čitavog romana, pa tako onu prevaru nekako i zaboravite. Ako ste do sada čitali Bojanove romane onda znate da je u njima čovek ogoljen i predstavljen onakav kakav jeste, pa samim tim ovakav zaplet i kraj ne očekujete. Ovaj roman donosi mnogo uzbuđenja samom čitaocu i publici.
Sa krajem kakav jeste, postavlja se pitanje koliko je pisac bio surov u ovom romanu i koliko je zapravo ogolio sliku društva pre, a i danas.
Da li je dobro?
Da je bolje, ne bi valjalo.
Autor: Radmila Marković, 20. januar 2021.
Izvor: booksandscarves.com
