Prikaz knjige „Tolstojeva brada i Čehovljeve cipele“ Vladimira Kaminera
„Nema boljeg leka za nostalgiju od velike ruske književnosti“, objašnjava Vladimir Kaminer u svojoj novoj knjizi „Tolstojeva brada i Čehovljeve cipele“ – a on dobro zna o čemu govori. Od trenutka kada se 1990. godine preselio u Nemačku, centralno mesto u njegovoj kućnoj biblioteci zauzimaju knjige napisane na ruskom jeziku. Nemačka je u međuvremenu postala njegov dom, počeo je čak i da piše na nemačkom, ali njegova ljubav prema piscima iz otadžbine nikada nije bila dovedena u pitanje. Zbog toga je poznati autor odlučio da svoju najnoviju knjigu posveti velikanima ruske književnosti: Fjodoru Dostojevskom, Lavu Tolstoju, Antonu Čehovu i Vladimiru Nabokovu, ali i stvaraocima poput Mihaila Bulgakova, Vladimira Majakovskog i Danila Harmsa, čiji opus nije toliko blizak nemačkoj čitalačkoj publici. Ovi pisci imali su velikog uticaja ne samo na njega već i na ceo Sovjetski Savez: „Ti pisci bili su popularniji od današnjih televizijskih zvezda. Svako ko je umeo da čita ih je znao, voleo ili mrzeo.“
Za nezapamćeni uspeh ovih ljudi najverovatnije su odgovorne njihove ogromne brade, rezonuje Kaminer. Razloge za ovakav zaključak trebalo bi tražiti u činjenici da su, u vreme dok se školovao u Rusiji, portreti pisaca – strogo poređani po rastućem volumenu brade – visili na zidovima učionice i s visine neprekidno zurili u njega. Čitaocu već od prvih stranica postaje jasno da „Tolstojeva brada i Čehovljeve cipele“ neće biti uobičajena knjiga o životima i stvaralaštvu slavnih ličnosti iz istorije književnosti. U konstrukciji svojih portreta Kaminer često u prvi plan stavlja bizarne i pikantne anegdote iz života pisaca i retko propušta priliku da tako satkanu predstavu upotpuni uspomenama iz sopstvene mladosti. Tako, recimo, saznajemo da je Fjodor Dostojevski upravo u Nemačkoj postao zavisan od kocke i da je, budući da mu je očajnički bio potreban novac, svoja dva najpoznatija romana napisao za samo 28 dana. Kaminer otkriva da mu ovo nikako ne bi pošlo za rukom da mu u pomoć nije pritekla jedna mlada stenografkinja: „Diktirao je i diktirao, pripovedao i redigovao i na kraju se oženio stenografkinjom kako bi mogao da joj diktira i noću.“
Za razliku od Dostojevskog, slavni Tolstoj nije bio tako praktičan u svom ophođenju prema ženama. Kaminer navodi da je pisac samo nekoliko dana pre venčanja svojoj osamnaestogodišnjoj verenici pokazao lični dnevnik, u kome su se između ostalog nalazili i opisi svih njegovih seksualnih avantura, što je za posledicu imalo to da je mlada grofica Sofija ubrzo nakon toga počela da pokazuje znake preterane ljubomore, koja je s vremenom prerasla u ozbiljno psihičko oboljenje.
Kaminer priznaje da je kao pubertetlija bio očaran poezijom Vladimira Majakovskog i da je na takmičenju „Učenici čitaju omiljene pesnike“ pročitao jednu njegovu nepristojnu pesmu u nameri da uputi kritiku sistemu i uvredi okupljene. Stvari ipak nisu krenule očekivanim tokom i on je za svoj nastup bio nagrađen prvim mestom. Autor ovu epizodu iz školskih dana koristi kao ilustraciju neverovatne sposobnosti sovjetskih vlasti da i iz najnezgodnijih situacija izvuku nekakvu korist.
Toplo vam preporučujemo da pročitate knjigu Vladimira Kaminera. Uživaćete u njegovom pripovedanju i smislu za humor, a pružiće vam se prilika i da saznate pregršt zanimljivosti o ruskoj književnosti i životu u nekadašnjem Sovjetskom Savezu. „Tolstojeva brada i Čehovljeve cipele“ pomoći će vam da shvatite zašto je Rusija, ta fascinantna zemlja sa burnom istorijom, iznedrila tako veliki broj sjajnih pisaca, među kojima je svakako i Vladimir Kaminer.
Izvor: zeit.de
Prevod: Jelena Tanasković
