Za široku publiku Al Paćino se pojavio naglo i silovito, kao eksplozija na filmskom nebu. Prvu glavnu ulogu dobio je 1971, a već do 1975. igrao je u četiri ostvarenja – Kumu, Kumu II, Serpiku i Pasjem popodnevu – međašima filmske istorije. Te uloge postale su legendarne i zauvek promenile tok njegovog života.

Paćino je tada već bio u srednjim tridesetim. Odrastao je u njujorškom južnom Bronksu, uz majku koja ga je volela, ali je bila psihički nestabilna, i radio je razne poslove kako bi se izdržavao. U dobrim i lošim danima, u nemaštini i blagostanju, kroz bol i radost, gluma je bila nit za koju se držao, a ljudi iz pozorišta njegovo pleme.

Sonny Boy je autobiografija čoveka koji više nema čega da se boji i nema šta da prećuti. U njoj se ravnopravno prepliću velike uloge, presudni susreti, važni odnosi i večita borba između umetnosti i novca. Kroz celu knjigu provlači se jedna dublja nit – ljubav prema glumačkom pozivu i potreba da se u njemu pronađe smisao, a Paćino je imao sreću da se zaljubi u glumu pre nego što je znao šta slava, novac i priznanje znače – i da tu ljubav nikada ne izgubi.

„Memoari filmske zvezde koji imaju i pravu književnu težinu. Duhoviti, pronicljivi i lični.“

– People Magazine

„Ovde Paćino i dalje ima glas glumca koji je umeo da opčini generacije.“

– Wall Street Journal

„Ne sećam se da sam ikada pročitao bolju autobiografiju.“

– Konan O’Brajen