Nova izdanja domaćih autora

Dok sa nestrpljenjem iščekujemo novu knjigu „Dukat za lađara“, na knjižarskim policama uskoro će se naći i dvadeset šesto izdanje knjige „Konstantinovo raskršće“ Dejana Stojiljkovića. U proleće 1939. Hajnrih Himler poklonio je Adolfu Hitleru mapu sa ucrtanih šest pravaca u kojima bi trebalo da se kreću istraživanja drevne arijevske prošlosti. Jedan od tih pravaca pokazivao je na Srbiju. Pet godina kasnije, u Nišu, oficir SS Hajnrih Kan uspeva da pronađe lokaciju mesta koje krije tajne velikog rimskog imperatora.

U prodaji će se uskoro naći i devetnaesto izdanje trilera Vanje Bulića „Simeonov pečat“. U pitanju je napet krimi roman, koji ima elemente anticipacije ali i religioznog. Ko je i zašto zapalio manastir Hilandar? U potrazi za odgovorom na to pitanje, Novak i Veljko dolaze na Svetu Goru. Ali kada u maslinjaku iznad manastira nađu obešenog lažnog monaha, događaji počinju da se nižu neverovatnom brzinom.

U štampi je šesto izdanje tvrdokoričene knjige „Seobe“ Miloša Crnjanskog, koja sadrži „Seobe“ i drugu knjigu „Seoba“. „Seobe“ pričaju o sudbinama srpskog oficira Vuka Isakoviča, njegove žene i njegovog puka tokom vojnog pohoda 1744. godine. Porodični roman tri lika i nacionalni roman o Srbima u Habzburškoj monarhiji u vreme Marije Terezije, ispričan poetskim jezikom bez premca u srpskoj prozi, razgranao se u povest o opštoj tragediji nepripadanja, o lutanju, potrazi za smislom i snovima o utočištu.

Šesto izdanje doživeće i knjiga Marka Aleksića „Srpski viteški kod“. To je uzbudljiva priča o nastanku i prirodi viteštva u Evropi i putevima kojima je nov etički kodeks dopirao do nas otkriva mnoštvo do sada nepoznatih detalja o boravku prvih krstaških ratnika na srpskom dvoru prisustvu naših ljudi u Jerusalimskom kraljevstvu, uticaju tek nastalih viteških redova na srpsku vlastelu, poseti Svetog Save Sionu koja je ostavila trajne posledice na našu vitešku tradiciju.

Kada ispravno upotrebimo izraz Damoklov mač, da li zaista znamo ko je bio Damokle? Kada kažemo da je otvorena Pandorina kutija, jesmo li sasvim sigurni ko je bila Pandora i kako je došla da svoje kutije? Svrha knjige „Antičke izreke“ Vladete Jankovića je da na ovakva pitanja jasno i zabavno odgovori, da tako proširi okvire naše opšte kulture i pomogne nam da se tačnije i slikovitije izražavamo. U štampi je peto izdanje ove knjige.

Knjiga „Služba“ Gorana Živaljevića doživeće četvrto izdanje. „Služba“ predstavlja glas jednog profesionalca protiv satanizacije i politizacije Službe državne bezbednosti Srbije, priznanje njenih slabosti i propusta i verodostojno svedočanstvo o zloupotrebama Službe koje su je često pretvarale u žrtvu. Knjiga je ujedno i prikaz pojedinih važnih događaja u Srbiji i regionu poslednjih decenija iz ugla jednog „kontroverznog“ obaveštajca.

Umetnički najuspeliji i misaono najdublji, treći deo „Vremena smrti“ Dobrice Ćosića smešten je u Valjevsku ratnu bolnicu, simbol ljudske požrtvovanosti, humanosti i agonije tokom Prvog svetskog rata i glavni centar za prijem srpskih vojnika, ranjenika i velikog broja izbeglica i zarobljenika, koji su zbog loših higijenskih uslova u bolnici oboleli od epidemije pegavog tifusa, ali u kojoj su se čudesnim spletom okolnosti i sudbine dogodile i neke od najneverovatnijih i najtragičnijih ljubavnih u priča savremenoj srpskoj književnosti. U štampi je treće izdanje ove knjige.

Treće izdanje doživeće i knjiga „BG priče I–III“ Zorana Lj. Nikolića. Pred čitaocima je autentični trag u vremenu, između korica su neobični ljudi, zanimljiva istorija, preplet prošlosti i sadašnjosti; tu su priče koje odolevaju košavi, zanimanja kojih više nema, ali i svi oni simboli koji ovoj prestonici daju neodoljiv šarm. Priče Zorana Nikolića imaju magnetnu privlačnost jer su i podsetnik, zbir nepoznatih detalja, svojevrsni predah, i putokaz onima koji ne poznaju ovaj živi grad.

U prodaji će se uskoro naći drugo izdanje knjige „Bunt dece socijalizma“ Dušana Vesića, koja je za kratko vreme privukla veliku pažnju javnosti. Knjigom o prvoj generaciji bendova novog talasa Dušan Vesić zaokružuje trilogiju o najvažnijim momentima jugoslovenske rok kulture. Pred vama je prva sistematska, detaljna priča o ovom periodu, neumoljiva hronika pisana karakterističnim Vesićevim stilom koji Branimir Štulić poredi sa borhesovskim, uz obilje zanimljivih i manje poznatih podataka.