Na knjižarskim policama uskoro će se naći šesnaesto izdanje romana „Zamalek“ Dejana Tiago-Stankovića. Ovaj roman o kismetu događa se u srcu Kaira, na ostrvu usred Nila, u kom je decenijama postojala antikvarnica krcata svakojakim blagom kao Ali-babina pećina. Radnju, najčuveniju u tom delu sveta, vodili su Kosta, glasoviti egiptolog, i njegova poćerka Arna, sve dok kismet, zbog nekih Kostinih misterioznih greha, nije odlučio drugačije.

U štampi je jedanaesto izdanje knjige „Zovem se mama“ Jelice Greganović, sa ilustracijama Boba Živkovića. U pitanju je zbirka kratkih, humorističkih priča, u kojima autorka dočarava svoje dane i doživljaje, nežno i duhovito. Ovo je priča za sve roditelje, saborce, bratstvo bez sna.

Knjiga Miroslava Miškovića „Ja, tajkun“ doživeće deveto izdanje. U pitanju je jedinstvena ispovest čoveka koga je Milošević smatrao saradnikom, Đinđić prijateljem, Tadić protivnikom, a Vučić neprijateljem. Ona pruža celovit pogled srpskog preduzetnika na istorijat nesporazuma između države i njenih biznismena, na mentalitet srpskog političara i radnika, na ekonomsku prošlost, sadašnjost i budućnost Srbije i regiona.

Šesto izdanje doživeće dve knjige za decu – „Tajne dedinog kofera“ Bojana Ljubenovića i „Beogradska mumija“ Branka Miloradovića. Glavni junak knjige „Tajne dedinog kofera“ je osnovac Ognjen, koji je potpuno uveren da će imati najgori raspust u životu, kada sazna da leto neće provesti s roditeljima na moru već u očevom rodnom selu Jabukovu daleko od Beograda. A kad njegovi vršnjaci iz Jabukova saznaju da im u selo dolazi dečak iz Beograda, učiniće sve da ga stave na iskušenja i zagorčaju mu raspust što više mogu. U „Beogradskoj mumiji“ upoznajemo Ogija, sina arheologa i radoznalog dečaka koga zanima mumija koja se nalazi u Beogradu, a koja krije tajnu staru više od dve hiljade godina. Ova magična avantura nas vodi na neverovatno putovanje kroz vreme, na kojem Ogi ima zadatak da ispravi nepravde iz prošlosti, ali i da reši veliki problem u svom životu.

Uskoro će se u prodaji naći peto izdanje romana „Ruski prozor“ književnika Dragana Velikića. Prvi deo romana predstavlja ličnu ispovest glavnog junaka, drugi deo je rekonstrukcija junakove prošlosti i preplitanje njegove lične istorije s društvenom, a treći deo predstavlja zbir više glasova, ljudi bliskih glavnom junaku.

Testamentarna knjiga Ivana Ivanjija „Bilo jednom u Jugoslaviji“ doživeće treće izdanje. Ivanji u njoj nudi dragoceno svedočanstvo o prošlim vremenima, izvan uobičajenih obrazaca. Koristi svoje prisustvo na raznim istorijskim poprištima kako bi osvetlio događaje i ličnosti na način na koji je retko ko mogao.

Treće izdanje doživeće i roman „S ove bande moje gore“ Jasenke Lalović, drugi deo trilogije „Brda od pelina“, kao i latinično izdanje „Slovenske mitologije“ Nenada Gajića. Roman Jasenke Lalović oživljava period nakon Drugog svetskog rata, oslikava vreme obnove i stvaranje jedne nove zemlje i poretka. Pratimo mudre junakinje u novim izazovnim situacijama i upoznajemo čitavu lepezu istinskih heroina odanih porodici i opstanku. „Slovenska mitologija“ Nenada Gajića je idealan spoj modernog pristupa mitološkoj temi i naučne studije, koja kao jedini imperativ sebi postavlja činjeničnu zasnovanost, bogatstvo podataka i sveobuhvatnost i odgovornost naučne istine.

U štampi je drugo izdanje integralne verzije romana „Konstantinovo raskršće“ Dejana Stojiljkovića. Integralna verzija čuvenog romana poznatog pisca, koji će uskoro biti ekranizovan, dorađena je i upotpunjena novim materijalom, dodatnim glavama, scenama i linijama priče.

Nedugo po objavljivanju i knjige „Povratak u mir“ Siniše Ubovića i „Preživeti smrt“ Vesne Radusinović doživeće drugo izdanje. Knjiga „Povratak u mir“ predstavlja praktičan vodič za prevazilaženje strahova i blokada koji će naučiti čitaoce kako da osvoje unutrašnji mir. A roman „Preživeti smrt“ je uzbudljiva i moderna priča o dvema porodičnim dinastijama, ugovorenom braku, bolesnim ambicijama, opasnim tajnama i sudbinom koja nikad nikom ne prašta.

Zbirka devet priča „Anđeli neće sići sa nebesa“ iz zaostavštine Đorđa Lebovića kao da zamenjuje nikad nenapisana dva završna poglavlja njegovog romana „Semper idem“. Ovom zbirkom autentičnih i uznemirujućih logorskih priča Lebović je, kao niko pre ni posle njega u savremenoj srpskoj književnosti, ostavio neizbrisivo umetničko svedočanstvo o krvavom nasleđu XX veka, neumorno opominjući svoje čitaoce na različite pojavne oblike i večno vraćanje zla. U štampi je drugo izdanje ove knjige.