Jelena Pavić

У роману Семпер идем имамо предивне ликове због којих ауторова фамилија нам постаје блиска. Атмосферу из прашњаве војвођанске вароши или мрачне улице хрватске паланке видимо и осетимо...Одрастамо са аутором све до његове петнаесте године... У роману или збирци прича, утисака, доживљаја, ликова под називом Анђели неће сићи са небеса немамо ништа од тога, већ само једно путовање, једне бараке и таму...Имамо дечака од 15 година и одраслог човека у ког је овај дечак израстао... Имамо кораке које бројимо заједно са осталим дечацима, рецке којим бележимо дане...​А бројимо, јер сваки је корак корак ка победи. " Ја сам Рихард, не заборави, нас неће у крематоројум, ми смо створени за боље ствари... Немогуће.Израчунај,​ деветнаест дана до двадесет првог марта, онда долази пролеће... На пролеће ће све бити готово. Броји! - наредио је нови пријатељ. - Не препуштај се сну, да те зима не победи. " У овим цртицама из логорашког и постлогорашког живота, на први утисак сасвим обичних, срећемо сав бесмисао како рата, тако и постојања у злу... Упознајемо људску снагу и слабост у борби... Ми осетимо логорашку голготу, али је Лебовић приказује шаљиво, радњу и дешавања сазнајемо из дијалога који су проткани црним хумором. Он је на такав начин описао дане без воде, хране, док слажу мртве, дане дизентерије и тифуса, а све то и кроз прерано сазреле вршњаке... Иако није хроника једног времена и породична сага, иако није романсирана већ делује онако малапартеовски исецкана из наговештаја и наших наслућивања, читања, ова књига се мени допала исто као Семпер идем. У овој књизи је и разлог постојања човека, у овој књизи је вера у здраво друштвено уређење, у овој књизи је и Лебовић са почетка трећег миленијума. "На прагу новог миленијума, у Србији живи око 3000 Јевреја, што износи 0,03 % од укупног броја становника. Будући да је у тој популацији највише старијих од 50 година, тај ће се број смењивати и, како социолози и статистичари предвиђају, за 20 до 30 година Јевреји ће у Србији заувек нестати. Какав парадокс! Један од ретких народа који никада није прогањао и уништавао Јевреје први ће у Европи остварити коначно решење јеврејског питања... Остаће само успомене на њихово вековно присуство : називи улица, спомен плоче, гробља и литература - као сведоци вечне приче о неумитној пролазности. " И колико год да јесте или није у праву са неким својим тумачењима савременог времена треба му дати шансу, читати га како би сада када га више нема његови трагови остали. Књигом на полици потврђујемо постојање једног човека који је претрпео голготу само зато што је Јеврејин. " Светлост има једно око, а тама хиљаду руку " је Хасидска мудрост, а ова књига уџбеник за све нас. Посебно што је Лебовић у праву, јер фашизам није умро, а ми смо и данас опет сведоци да је тако.

Aleksandar K

Ispovesti jednog dečaka u poslednjim godinama rata u više logora i raznim ljudima je strašna i poučna, da se nikad ne zaboravi.Dodatak iz piščeve beleške objašnjava pojavu antisemitizma ali ne opravdava.

Branka

Dok čitaš dodatak Iz piščeve beležnice idu ti trnci uz kičmu.