U svetu prepunom virtualne realnosti, vizuelnih stimulacija, novih tehnologija i instant zadovoljstava, čitanje crno belih knjiga deluje arhaično i čak nepotrebno. Zašto provesti sate dekodirajući reči kada se možete prepustiti instant iskustvu? Zašto biste pokušali da rešavate zagonetku zapleta kad

Dragi roditelji prvaka, pročitajte ovaj tekst da biste češće pozdravljali trud vaših mališana i veličali jednostavnost principa „piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano“! Dok u srpskom jeziku svaki glas ima svoje slovo, u stranim jezicima to nije slučaj. Setite se engleskog ili francuskog, n

S vremena na vreme pojavi se ono što književni stručnjaci nazivaju „književni fenomen“; slobodno definisano, onaj momenat kada se čini da su svi u univerzumu otkrili određenu knjigu ili autora u isto vreme. Na nekoliko nedelja ili meseci ta knjiga je jedino o čemu se priča i jedina o kojoj se diskut

Francuska književnost je često bila jedan korak ispred ostalih. Pre nego što su T. S. Eliot i drugi pesnici na engleskom jeziku pronašli način da pišu o savremenom gradu, Šarl Bodler je već pokazao kako se to radi. U doba srednjovekovnih romansi, francuski trubaduri su prednjačili. Gistav Flober je

Knjiga i šolja kafe: dve stvari koje u savremenom svetu pružaju najviše utehe. Kao što je pesnik R.M. Engelhart jednom napisao: „Dim, knjiga i šolja kafe. Male stvari kojima se probijamo kroz ovaj ponekad naporan svet i sve te kišne dane“. Mnogi gaje posebnu ljubav prema knjigama i kafi, dve stvari

Nil Gejmen i Kris Ridl su ostvarili uspešnu saradnju u grafičkom romanu „Srećom, mleko…“  Sada su realizovalil novi projekat „Art Matters – Because your imagination can change the world“ (Umetnost je važna – Zato što vaša mašta može promeniti svet). Engleski list „Gardijan“ je na dan objavljivanja k

Dobitnik Nobelove nagrade, Dario Fo (1926-2016) bio je italijanski dramski pisac i glumac. Poznat po svojoj oštroj političkoj satiri u delima poput „Slučajne smrti jednog anarhiste“, Fo je dobio Nobelovu nagradu 1997. godine – što je naročito iritiralo italijanske političare i crkvene poglavare. Fot

Sa padom berze 1929. preko 15 miliona Amerikanaca ostalo je bez posla, te su obrazovanje i fleksibilnost postali najveći saveznici.   Banke su se zatvarale, a sa njima firme i fabrike. Nezaposlenost se širila. Škole su počele da se zatvaraju zato što vlada više nije mogla da priušti plate nastavnici