TV ekipa RTS-a je napravila vrlo zanimljiv prilog o tome šta milenijalci čitaju, kako biraju to što će čitati i kakve su im čitalačke navike. Kratka anketa u našim knjižarama potkrepljuje iznete podatke. A bilo je reči i o Delfi kutku… Pogledajte ceo prilog.

Problem sa distopijskom književnošću je sledeći: najčešće je najgora budućnost koju kreativni pisci mogu da zamisle zapravo stvarnost koja se već dešava drugima – kao posledica kolonijalizma, diktature, genocida, ropstva, teokratije, užasnog siromaštva, propadanja životne sredine, i tako dalje. Mili

F. Skot Ficdžerald je počeo ozbiljno da se bavi pisanjem na Univerzitetu Prinston, gde se upisao u nekoliko književnih i kulturnih društava nakon dolaska 1913. Veliki deo svog vremena posvetio je onome što će postati njegovo zvanje da se na kraju našao na nekoj vrsti akademske probe. Ipak, nastavio

Kada reč nije samo reč.   Vi jadni, budalasti smrtnici. Mislite da znate šta znači „kafkijansko“, zar ne? Koliko ste samo u zabludi.   Nedavno objavljeni TED video Noe Tevlina   objašnjava nam kako ležerno zloupotrebljavamo taj pridev i šta on zaista znači. „Zanemarujući uobičajenu upotrebu te reči“

Ako volite spekulativnu fikciju, dopašće vam se ove vesti. Čitaoci fantastične književnosti su bolji ljubavnici, bar tako tvrdi novo istraživanje koje su objavili na Univerzitetu Oklahome. Objavljeno u žurnalu pod imenom „Psychology of Aeshetics, Creativity and the Arts“ članak naslovljen „Šta čitat

Čehov – obeshrabren, oboleo od tuberkuloze, pisac veličanstveno sumornih drama o dekadentnoj aristokratiji neposredno pred početak Ruske revolucije, velikan u zemlji čija je nacionalna himna ništa drugo do jednominutni uzdah. Ova predstava opstaje, jer to je ono što očekujemo od Rusa iz XIX veka: oz

Odrednica „klasično delo književnosti“ može da dovede do žustrih raprava. U zavisnosti od toga šta čitate, ili iskustva osobe koju pitate za mišljenje, možete dobiti širok raspon odgovora. Dakle, šta znači „klasično“ kada se govori o knjigama i književnosti?   Osobine klasične književnosti   Klasičn

„Čarlsa Dikensa su plaćali po napisanoj reči.“ U srednjoj školi smo čitali „Priču o dva grada“ i ova činjenica se pronela poput trača kroz učionicu. Odjednom, svaka druga reč u Dikensovom romanu je delovala kao nepotrebna, svaka rečenica pretrpana, rasipnička, prepuna suvišnih detalja. Nije bilo važ