Intervju sa Monom Kasten

Mona Kasten poslednjih godina svojim emotivnim romanima osvaja srca sve većeg broja čitalaca. To ne treba da čudi,  jer o odnosima između protagonista piše sa osećajnošću koja njene obožavaoce ostavlja bez daha od prve do poslednje stranice, iz knjige u knjigu.

Nekim piscima potrebno je i po nekoliko godina da završe roman. Vi ste tokom 2017. godine objavili čak tri. Odajte nam tajnu svoje produktivnosti.

Ustajem rano i zaista uživam u pisanju. Ako se uživim u neku priču, u stanju sam da ostanem za kompjuterom od jutra do kasne večeri. Svom poslu se posvećujem svim srcem i zato mi nije teško da budem disciplinovana. Tri knjige za godinu dana zahtevale su mnogo odricanja, ali u poslednje vreme pokušavam da se opustim i više uživam u slobodnom vremenu.

U međuvremenu ste diplomirali. Kako ste sebe nagradili za taj uspeh?

Suprug i ja smo nekoliko meseci uživali u lepotama Škotske.

Studirali ste mendžment u bibliotekarstvu, ali knjige su i nezavisno od toga vaša strast i posedujete zavidnu kućnu biblioteku. Znate li koliko tačno knjiga imate? Zašto vam je toliko važna atmosfera koju u kući projektuje jedna tako lepa kolekcija?

Popunjene su samo dve i po police, što znači da imamo još prostora za napredak. Za mene su knjige jedan od glavnih sastojaka prijatne kućne atmosfere.

Nabrojte nam nekoliko omiljenih naslova.

Odrastala sam uz knjige Kornelije Funke, Volfganga Holbajna, Dž. K. Rouling i Kaja Majera. Obožavala sam „Divlje kokoške“ i „Srce od mastila“, ali ja sam takođe i pripadnik generacije koja je čitala Harija Potera. Kada bih ozbiljno počela da nabrajam omiljene knjige, ovaj razgovor bi potrajao duže nego što ste planirali.

Obožavateljke su spremne da satima čekaju u redu kako bi dobile vaš potpis. Kako ocenjujete svoja iskustva sa čitaocima?

Kontakt i razmena mišljenja su mi veoma važni. Zaista volim da čitam pred publikom i potpisujem primerke knjiga koje čitaoci donesu, jer je to lep način da im se odužim i da ih bolje upoznam. Razgovaramo o knjigama, ali i drugim temama.

Svaki poznati pisac u jednom trenutku mora da napravi prvi korak na putu uspeha. Kako je izgledao početak vašeg putovanja?

Za mene je bilo veoma značajno to što sam odlučila da svoj prvi roman objavim samostalno. Dugo sam razmišljala o tome. Ispostavilo se da je to, u mom slučaju, bio pravi potez. Osvojila sam nagradu za nezavisnog autora i zaradila još nekoliko nominacija, što mi je otvorilo mnoga vrata. Tako sam pronašla agenciju koja je moje projekte predstavila različitim izdavačkim kućama.

Čitaoci vole serijale, a očigledno je da i vi volite da ih pišete. Šta vas, sa stručnog stanovišta, privlači takvoj formi?

Mislim da je sjajno to što nam serijali omogućavaju da se sa junacima romana družimo na duže staze. Pisac ima priliku da određenu priču proširi na nekoliko nastavaka, da radi na više paralelnih zapleta čije se niti raspliću tek na samom kraju, da se posveti razvoju sporednih likova i prikaže svoje junake u različitom svetlu u zavisnosti od situacije u kojoj se nalaze. Tako priče mojih protagonista postaju kompleksnije, a čitaocima pružam potpuniji ugođaj.

Kako biste definisali žanr New Adult?

Reč je o žanru koji se obično bavi evolucijom svojih junaka – njihovom prošlošću, planovima za budućnost i načinima na koje će ih ostvariti. Romani opisuju period tokom koga likovi odrastaju ili bar pokušavaju da odrastu. Oni se upuštaju u nova iskustva, prave greške, pomeraju granice. Transformišu se i stiču hrabrost da se zauzmu za sebe. Suočavaju se sa izazovima sa kojima se svako od nas susreće u periodu između 15. i 30. godine života. Njihove priče su realistične i dirljive. To je razlog zbog koga se već godinama vraćam ovom žanru.

U eri društvenih mreža i samopromocije, velika pažnja posvećuje se originalnosti. Kako uspevate da sačuvate autentičnost?

Kada se preko interneta obraćam publici, najčešće govorim o stvarima koje mi pričinjavaju zadovoljstvo, muzici koju slušam dok pišem ili filmovima koji su mi se dopali. Tako čitaoci stiču nešto bolji uvid u ono što se dešava „iza kulisa“. Ponekad sa njima delim novosti iz privatnog života kako bismo mogli zajedno da se radujemo.

Na svojoj Fejsbuk stranici najavljujete i nove projekte. Možete li nam nešto reći o narednoj knjizi?

O tome ću moći da govorim tek za nekoliko meseci. Žao mi je!

Izvor: buechermenschen.de

Prevod: Jelena Tanasković