10 najuticajnijih knjiga 20. veka

Koja knjiga koju ste pročitali je najviše uticala na vas? Nije lako izabrati. Probali smo da izdvojimo 10 naslova koji su obeležili 20. vek, ali i oblikovali kasniju umetničku scenu.

1. „Veliki Getsbi“ – F. Skot Ficdžerald

Najviše američka priča od svih američkih priča, Ficdžeraldov roman slika portret američkog duha, američke volje za novim životom. Njegova kritika američkog sna živi i danas u modernom društvu. Ističući prazninu i moralno opadanje koje stoji iza fasade glamuroznih 20-ih, ruši sliku američkog sna kao dostižnog ideala, time podstičući diskusije o materijalizmu, nejednakosti i traganju za srećom i bogatstvom. Takođe, roman je svojom simbolikom i liričnom prozom uticao na generacije pisaca, dajući im vetar u leđa da eksperimentišu jezikom, temama i narativnim strukturama. „Veliki Getsbi“ služi i kao prikaz ere hedonizma i konzumerizma koji nam daje uvid u društvenu dinamiku tog perioda.

2. „Majstor i Margarita“ – Mihail Bulgakov

Ovaj monumentalni roman 20. veka smatra se klasikom moderne književnosti. Uvršten je u Mondov spisak 100 najboljih knjiga veka i uticao je na generacije ruskih i internacionalnih umetnika. Nastao u periodu socrealizma, roman nije poznat po sklonosti prema ovom pokretu, već naprotiv, po tome što se od njega udaljavao u vreme kada jedino književnost socrealizma nije podlegala cenzuri.

3. „Mali princ“ – Antoan de Sent Egziperi

Iako roman za decu, Egziperi je stvorio delo koje je značajno za čitaoce svih uzrasta. „Mali princ“ navodi na razmišljanje o prijateljstvu, ljubavi, gubitku i značenju. Njegove univerzalne teme pridobile su ljude svih generacija i kultura, ističući značaj empatije i razumevanja, kao i važnost mašte i radoznalosti. Sam Mali princ postao je simbol, poznat i voljen širom sveta. Neprekidna opčinjenost „Malim princom“dovela je do brojnih adaptacija romana, od radio-drama preko filmova i opera, pa sve do baleta i pozorišnih produkcija.

4. „1984 “– Džordž Orvel

Ova knjiga ne samo da se prodala u desetine miliona primeraka, ona se uvukla u svest čak i onih koji je nikada nisu pročitali. Orvelovi koncepti ostaju uticajni čak i nakon toliko decenija (zlo)upotebe. Priča je adaptirana za film, televiziju, radio, pozorište, operu i balet, a uticala je i na mnoge romane, drame, televizijske emisije, stripove, muziku, govore... Ljudi su proveli godine u zatvoru samo zato što su čitali „1984“. Danas je nemoguće pričati o propagandi, autoritarnoj politici ili izvrtanju istine a da se ne pomene ovaj kultni roman.

5. „Farenhajt 451“ – Rej Bredberi

„Farenhajt 451“ cenjen je već decenijama zbog teme protivljenja cenzuri i zbog svoje odbrane književnosti od zadiranja elektronskih medija. Intelektualci se smatraju odmetnicima. Televizija je zamenila porodicu. Vatrogasac sada spaljuje knjige umesto da štiti od požara. Knjige su zle jer teraju ljude da razmišljaju. Ove teme relevantne su i danas, pokazujući opasnost preterane cenzure i zanemarivanja realnosti u kojoj se nalazimo.

6. „Na putu“ – Džek Keruak

Američki klasik, portret 1950-ih, definisao je posleratne buntovnike, razočarane boeme, sve one koji su se zalagali za spontanost, za putovanje, a ne za odredište. „Na putu“ jeste oda slobodi, lutanju, svrsi. Ovaj roman imao je veliki uticaj na mnoge pisce, ali i muzičare, kao što su Bob Dilan, Džon Lenon, Džim Morison, Peti Smit, Brus Springstin... Romantizam Keruakovih reči i dalje mami čitaoce svojom slobodom, koja gotovo da može da se zgrabi.

7. „Ubiti pticu rugalicu“ – Harper Li

Ova priča postala je stalan izbor školske lektire širom sveta, ukazujući na problem rasizma i nepravde društva, koji su se pokazali kao vanvremenski elementi istorije. Ovo jeste bezvremeni roman o porodici koji nas podseća na to koliko može biti predrasuda, koliko štete one mogu da nanesu zajednici. Zalaže se za najosnovniju humanost kako bismo osigurali život na svetu koji je pravičan.

8. „Klanica pet“ –Kurt Vonegat

Antiratni roman koji opisuje rat kao tragediju toliko veliku da bi jedino mogao komedijom da se opiše. Vonegatov uticaj proizašao je iz jedinstvenog načina na koji je gledao svet i načina na koji je izražavao svoju viziju. Svojim pisanjem redefinisao je samo pisanje, stvarajući nove oblike izraza. Njegov pogled na svet otkrio je realnost sa kojom nisu svi bili spremni da se suoče. Zato je efekat njegovog života i rada trajan.

9. „Voljena“ – Toni Morison

„Voljena“ predstavlja neizbežnu, strašnu prošlost ropstva vraćenu da proganja sadašnjost. Autorka je posvetila svoju književnu karijeru borbi za jednakost, želeći da istorija ropstva ne bude prepuštena samo peru belaca. Pokazuje nam u kojoj meri je pojedincima neophodna podrška svojih zajednica kako bi preživeli. Ovo nije samo delo protesta, ovo je ozbiljan roman i umetničko delo koje zaslužuje najveće poštovanje.

10. „Klub radosti i sreće“ – Ejmi Tan

Ističući majčinsku potrebu da zaštiti svoju decu od svih opasnosti, „Klub radosti i sreće“ prodao se u 275.000 primeraka po objavljivanju. Upravo zbog ovog uspeha izdavači su bili spremni da daju šansu knjigama azijsko-američkih autora. Ovo je omogućilo novim kinesko-američkim i japansko-američkim piscima da se zasluženo proguraju na književnu scenu. Iako romani Ejmi Tan imaju i za cilj da prikažu iskustvo Kineza u Americi, njena dela bave se i univerzalnim pitanjima koja važe za različite grupe ljudi.

Autor: Maša Medić