Daniel Defo (1660–1731) proslavljen je ponajvećma kao romanopisac – otac engleskog romana, ali je zapamćen i kao jedan od utemeljitelja engleskog novinarstva, esejista i izveštač, izdavač časopisa, trgovac, poslovni čovek, poznavalac ekonomije, politički aktivista, reformator, pamfletista, bankrot, osuđenik i njugejtski robijaš, putnik i putopisac, pesnik, satiričar, pa čak i dvostruki špijun.
Defo je izdanak porodice Fo flamanskog porekla i protestantske veroispovesti. Otac Džejms bio je uspešan voskar, a neki podaci upućuju na to da se docnije prebacio na mesarski zanat. Plemićko „de“ dodao je u svojim tridesetim godinama. S obzirom na versko opredeljenje, mladom Danijelu su kapije čuvenih engleskih univerziteta bile zaključane, pa je formalno obrazovanje sticao na protestantskoj akademiji gde je pripreman za prezbiterijanskog sveštenika, ali je od toga odustao i posvetio se onome što bismo mi danas zvali preduzetništvom.
Dolazak torijevaca na vlast otežava život protestantima, a Defo 1702. godine anonimno objavljuje svoj satirični komentar situacije, pamflet Najkraći postupak prema disidentima, u kojem uzima perspektivu „pravovernih“, ironično razotkrivajući apsurd u osnovi obračuna. Autorstvo je, ipak, otkriveno, a Defou je sledovalo suđenje i osuda – stub srama i robijanje u Njugejtu, zloglasnom zatvoru iz kojeg potiče i glavna junakinja njegovog romana Mol Flanders. Iz zatvora će ga izbaviti „dobrotvor“, plativši jamstvo koje će pisca obavezati da bude torijevski špijun, uprkos svojim vigovskim ubeđenjima. Kada torijevci padnu s vlasti, Defo će kao tajni agent preći u suprotni tabor.
Tokom vladavine Kraljice Ane Defo će svoje talente uposliti oko časopisa Revija (Review), koji će gotovo sam pisati i objavljivati čitavih devet godina; isprva izlazi kao nedeljnik, a potom tri puta sedmično. Defo piše o tekućim pitanjima, ekonomskim temama, religiji, običajima, zgodama iz života i poučnim pričama. Reč je o pionirskom poduhvatu u oblasti novinarstva, a žanrovski utire put novinskom eseju.
Karijeru romanopisca otpočinje vrlo kasno – u svojoj pedesetdevetoj godini, fingiranom autobiografijom o brodolomniku koji na pustom ostrvu provodi više decenija, Robinzon Kruso. Za njim slede Kapetan Singlton, Pukovnik Džek, Mol Flanders i Roksana, kao i neobična polufikcionalna priča o Velikoj kugi, Godine kuge.
Defoova ličnost, ideje i delo raznoliko su karakterisani tokom vremena, oprečna tumačenja neprekidno uspostavljana i podrivana. Uzdizan je kao principijelni promoter građanskih vrednosti, slobode govora i slobodnog tržišta, pa raskrinkavan kao preispoljni lažov, šarmantna bitanga, te kao bezdušni i srebroljubivi propagandista. Nesporno je, ipak, da je Defo jedan od rodonačelnika modernog engleskog romana kao god i novinskog eseja i reportaže, izuzetan prozaista, duhovit i prodoran glas političke poezije i satire, vispreni ekonomski i socijalni kritičar, širom sveta proslavljen kao stvaralac jednog modernog mita.