.jpg)
Hulijan Rios
Hulijan Rios (1941, Vigo, Galisija), španski pisac, u kritici označen kao postmodernista, za koga je Karlos Fuentes rekao da je „najinventivniji i najkreativniji“ savremeni pisac na španskom jeziku. Prva dva romana objavio je u koautorstvu sa Oktaviom Pazom (Solo u dva glasa, 1973; Pozorište znakova, 1974). Bio je dugogodišnji urednik izda vačke kuće Editorial Fundamentos iz Madrida, od po četka 1970ih godina, gde je objavio Pinčona, Džona Barta, Sarduja i druge značajne savremene američke i lati noameričke pisce i pesnike.
Njegove romane karakteriše „poetika modernizma, kontroverzna i heterogena, u kojoj preovlađuje kult novog, kult promene, strast za osporavanjem, što za hteva određenu vrstu kreativne autodestrukcije“ (Okta vio Paz). Proslavio se romanom Larva (1983), najekstremnijim narativnim eksperimentom XX veka na španskom književnom jeziku, pod snažnim uticajem Džojsove jezičke inventivnosti, a devet poglavlja koja tvore romanesknu celinu pod nazivom Mimohod senki (objavljenu 2007, a napisanu još pod Frankovim režimom 1970), pripadaju tradicionalnom proznom izrazu u maniru magičnog realizma.
Živi i radi u Parizu.
Foto: © Amaya Aznar
Njegove romane karakteriše „poetika modernizma, kontroverzna i heterogena, u kojoj preovlađuje kult novog, kult promene, strast za osporavanjem, što za hteva određenu vrstu kreativne autodestrukcije“ (Okta vio Paz). Proslavio se romanom Larva (1983), najekstremnijim narativnim eksperimentom XX veka na španskom književnom jeziku, pod snažnim uticajem Džojsove jezičke inventivnosti, a devet poglavlja koja tvore romanesknu celinu pod nazivom Mimohod senki (objavljenu 2007, a napisanu još pod Frankovim režimom 1970), pripadaju tradicionalnom proznom izrazu u maniru magičnog realizma.
Živi i radi u Parizu.
Foto: © Amaya Aznar
Prikaz romana „Mimohod senke“ Hulijana Riosa: Zagledan u senke
09.06.2023.
Vežbe iz zaboravljenog maternjeg jezika jednog taksiste koji je, kako nas izveštava Hulijan Rios, u ranom detinjstvu napustio Španiju i došao s roditeljima u London, kao i pokušaj pisca, ne samo da ta...
više
„Mimohod senki“: Mračna slika palanačke Španije pod Frankovim režimom
30.09.2022.
„Mimohod senki“ Hulijana Riosa je kroki crtež jedne Španije iz prošlosti čiji se palanački i malograđanski duh uzdiže iznad datih vremenskih i prostornih koordinata i postaje univerzalna slika prijemč...
više
Prikaz romana „Mimohod senki“: Roman prostora
07.09.2022.
U skladu sa objašnjenjima Hulijana Riosa (1941) u kratkom prologu izdanja, „Mimohod senki“ je knjiga nastala četrdeset godina pre svog izvornog objavljivanja (2008. godine). Umesto da bude prvo autoro...
više
Knjiga nedelje – „Mimohod senki“
12.12.2022.
Za svoje članove Laguna uvek ima dobre vesti! Svake nedelje jedan od aktuelnijih naslova proglašavamo za Knjigu nedelje. To znači da će naši članovi samo te nedelje moći da kupe Knjigu nedelje sa spec...
više
Nezaboravna slika Španije, njenih ljudi i prilika iz nedavne prošlosti
25.08.2022.
Roman „Mimohod senki“ proslavljenog španskog pisca Hulijana Riosa prvo je njegovo delo, koje je trideset godina čamilo skriveno na dnu ormara usled cenzure pod Frankovim režimom, sve dok 2008. nije ko...
više
Surovi Balkan u romanu „Bekos“ Enesa Halilovića
18.11.2025.
Možete li da zamislite vezu između Vergilijevog Eneje, Frigijaca – antičkog naroda iz Male Azije, Herodota, Autolika – Odisejevog dede, poezije Eskima s Grenlanda sa Balkanom? Težak poduhvat, zar ne!?...
više
Prikaz romana Bojana Savića Ostojića: Lusi, mladosti koje nema
18.11.2025.
Dok u rukama prevrćem roman Bojana Savića Ostojića, knjigu boje bolničke zelene uniforme išaranu spajalicama, osluškujem utiske koji su ostali nakon više od mesec dana čitanja. Da li zbog boje knjige,...
više
Dejan Stojiljković: Od „Konstantinovog raskršća“ do „Dorćolskog rekvijema“
18.11.2025.
Pisac i scenarista Dejan Stojiljković jedan je od autora domaće scene koji već godinama uspeva da spoji istoriju, mit i emociju u dela koja osvajaju čitaoce širom regiona. Njegove knjige poput „Konsta...
više
Goran Marković o studentima i pesmi „Cveta trešnja u planini“ iz kultnog filma „Sabirni centar“
18.11.2025.
Goran Marković, reditelj i profesor emeritus, kada je prvi put čuo pesmu „Cveta trešnja u planini“, znao je da je to – to, i da će ona biti glavna muzička tema njegovog filma „Sabirni centar“.
...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2025
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.