Žan-Klod Karijer i Miloš Forman

Žan-Klod Karijer

Pisac, scenarista i libretista, povremeno i glumac, Žan-Klod Karijer je rođen 17. septembra 1931. u Kolombijer-sir-Orbu u Francuskoj. Posle studija istorije, na kojima se nije dugo zadržao, objavio je 1957. godine svoj prvi roman, Gušter. Usledile su knjige Savez, Rečnik gluposti (sa Gajom Behtelom), Antologija humora, Rečnik otkrića, Sitnice s ovoga sveta, Ako biste izvoleli, Ajnštajne. U saradnji s Tenzinom Ðijatsom, četrnaestim Dalaj-lamom, napisao je delo Snaga budizma.

Kao scenarista retkog dara i velikog ugleda, Žan-Klod Karijer ostvario je plodonosnu saradnju sa velikanima režije Luisom Bunjuelom, Lujom Malom, Andžejom Vajdom, Žan-Lujem Baroom, Piterom Brukom, Folkerom Šlendorfom. Sa Milošem Formanom je već sarađivao: rezultat njihovih zajedničkih stvaralačkih napora je film Uzletanje iz 1971. godine.

Karijer je 1983. ovenčan prestižnom nagradom Cezar za originalni scenario za film Povratak Martena Gera (režija D. Vinj), a 1989. primio je Oskar za najbolju adaptaciju za Nepodnošljivu lakoću postojanja reditelja Filipa Kaufmana po literarnom predlošku Milana Kundere.

* * *

Miloš Forman

Jan Tomaš Forman, poznatiji kao Miloš Forman, jedan od najcenjenijih svetskih filmskih reditelja, rođen je 18. februara 1932. godine u Časlavu, u tadašnjoj Čehoslovačkoj. Otac mu je bio Jevrejin, a majka protestantkinja. Vrlo rano ostao je siroče pošto su mu roditelji stradali u koncentracionom logoru u Aušvicu.

Posle rata se upisao na Koledž kralja Džordža u banjskom mestu Podebradi. Studirao je zajedno sa Vaclavom Havelom i braćom Mašin. Docnije će studirati filmsku režiju na Akademiji scenskih umetnosti u Pragu. Režirao je više komedija, a 1968. godine, kada je SSSR izvršio invaziju na Čehoslovačku, Forman se zatekao u Parizu, gde je upravo pregovarao o produkcijskim uslovima za prvi svoj film koji će realizovati u Americi. Zbog toga je izgubio posao u otadžbini, pa se preselio u Njujork, gde će kasnije postati profesor na Univerzitetu Kolumbija.

Uprkos nemalim teškoćama sa kojima se suočavao u novoj sredini, ponovo se okrenuo svojoj najvećoj ljubavi – režiji, da bi 1975. postigao veliki uspeh filmskom adaptacijom kontraverznog romana Kena Kizija Let iznad kukavičjeg gnezda. Ovaj film, upamćen i po bravuroznoj glumi Džeka Nikolsona, pobrao je pet Oskara, uključujući i priznanje Formanu za najbolju režiju.

Veliki uspeh postigao je i filmom Amadeus, u kojem se bavi usudom znamenitog kompozitora Volfganga Amadeusa Mocarta (1756–1791). Za Amadeusa je 1984. ponovo ovenčan Oskarom za najbolju režiju.

Sa potonjim svojim ostvarenjima, filmovima Volmont (1989), Narod protiv Larija Flinta (1996) i Čovek na Mesecu (1999) nije ponovio uspeh svojih najkomercijalnih umetničkih poduhvata.