Džon Banvil

Irski romanopisac Džon Banvil rodio se u Veksfordu, u Irskoj, 1945. godine. Obrazovanje je stekao u Školi hrišćanske braće i Koledžu svetog Petra u Veksfordu. Radio je za vazduhoplovnu kompaniju Aer Lingus, što mu je pružilo mogućnost da mnogo putuje. Bio je književni urednik Ajriš Tajmsa od 1988. do 1999. Zbirku priča Long Lankin objavio je 1970. Za njom su sledili romani Nightspawn (1971) i Birchwood (1973).

Banvilov izmaštani portret poljskog astronoma iz 15. veka u romanu Dr Copernicus osvojio je Memorijalnu nagradu Džems Tajt Blek, i prva je u niz knjiga koje istražuju živote značajnih naučnika i naučne ideje. Drugi roman govori o nemačkom astronomu iz 16. veka Johanu Kepleru (1981) i osvojio je Gardijanovu nagradu. Newton Letter: An Interlude (1982), priča o naučniku koji piše knjigu o matematičaru ser Isaku Njutnu. Televizijski kanal 4 prilagodio je ovu knjigu za televiziju. Mefisto (1986) istražuje svet brojeva u ovoj preradi Doktora Fausta.

The Book of Evidence (1989), nagrađena nagradom Ginis Pit Avijejšn i kandidovana za Bukerovu nagradu, Ghosts (1993) i Athena (1995) tvore ovlaš povezanu trilogiju romana u kojima je pripovedač Fredi Montgomeri, osuđeni ubica. Središnji lik Banvilovog romana The Untouchable, objavljenog 1997, Viktor Maskel, nadahnut je istoričarem umetnosti i špijunom Antonijem Blantom. Pripovedač u romanu Eclipse (2000) je Aleksander Kliv, glumac koji se povukao u kuću u kojoj je proveo detinjstvo. Shroud (2002) nastavlja priču započetu u romanu Eclipse, a Prague Pictures; Portrait of the City (2003) knjiga je ličnih sećanja na čarobni evropski grad.

Džon Banvil živi u Dablinu. Njegov poslednji roman The Sea (2005) ovojio je Bukerovu nagradu. To je priča o postarijem istoričaru umetnosti kome je žena umrla od raka; on oseća neodoljivu potrebu da ponovo poseti vilu na moru u kojoj je provodio školske raspuste.