Dijana

Genijalan i veliki Dostojevski, nenadmašno se ,kroz ovu knjigu, bavi ljudskim egom i prezirom postojanja i ljudi. Ambivalentan glavni lik patetičan je egomanijak sa fenomenalnim primesima kontradiktornosti prema svetu u kom živi. On se plaši ljudi moćnijih od sebe, ali im se istovremeno divi. Dostojevski odlično uspeva da se pozabavi nečim što je u devetnaestom veku bilo nezamislivo raditi-a to je ogoliti mane jednog čoveka i ostaviti ih svetu na sud. Danas, ova knjiga postaje klasik jer je upravo to ''podzemlje'' iz ništavnih ljudskih bića, jako popularno i zauzelo je eru interneta i popularnosti. U devetnaestom veku , od takvog usamljenika koji je sam sebi nedorečen, pun uzavrelih misli i nepotpunih odgovora na patološko stanje i postojanje, ljudi bi se sklanjali, ne želeći da se bave kompleksnošću njegovih dubina. ''Kunem vam se, gospodo, da je prekomerno saznanje – bolest, prava i najteža bolest.''

Saša Stojković

„Ja sam bolestan čovek… Zao čovek. Nesimpatičan čovek. Mislim da me boli jetra." "Pa ipak, ne lečim se samo iz inata. Jetra me boli, neka je, neka me još jače boli." Ovo delo odslikava svu superiornost intelekta velikog Dostojevskog. S razlogom je bio omiljeni pisac najvecih psihologa u istoriji (Jung i Frojd). Trol-kultura (koja je nažalost u usponu sa dolaskom internet tehnologija) dovedena je ovim delom do ekstrema. Ovo je priča o ogorčenom čoveku, punom mržnje prema svemu. Narcisoidan i zloban, on takođe nije sposoban da se promeni iako to na trenutke želi.

Đ.Nevena

Ovo je knjiga koju sam procitala s velikom paznjom i odusevljena. Uvek sam rado citala njegova dela. Preporuka za citanje.

Maja

Dostojevski je jedan od mojih omiljenih autora, pa je bilo samo pitanje vremena kada će mi ova knjiga pasti u ruke. Glavni lik je nesrećan, mrzi sebe, svoje prijatelje. Oseća sreću kad čini sitne pakosti, ali onda ga udari osećaj krivice i griže savesti. Pa onda opet u krug. Fascinantan roman o ljudskoj prirodi. Nameće se pitanje da li geni ili okolina utiču na nas i naše ponašanje? Odličan roman.

Saša

Kao mlađi sam dva puta počinjao sa čitanjem i negde na polovini, napuštao knjigu. A onda, oko dvadeset pete čini mi se, započnem je po treći put i pročitam je u dahu. Danas mi je to, uz Karamazove, najomiljenija knjiga Dostojevskog. I sigurno ću je čitati još koji put.