Jelena Pavić

Postoje tako likovi u romanima sa kojima se saživimo, ali postoje i likovi kojima prodremo u svaku misao i postanu sastavni deo naše svakodnevnice tokom čitanja. Stvore nam osećaj stvarnosti, pa smo puni utisaka iz poznanstаva. Takvi likovi su Simen, Zlatni Lotos, Prolećna Šljiva, gospođa Mesečina, Struk od Žada, mladi gospodin Čen...​I mogla bih tako nabrajati dok ne nabrojim apsolutno sve likove iz romana Šljivin cvet u vazi od zlata, jer baš svakog sam ovde upoznala i znam mu i lik i dušu bez obzira da li je njihova uloga sporedna ili se radi o glavnim likovima. Toliko plastičnu i duboku karakterizaciju likova je napravio naš nepoznati autor u ovom delu da mu i velikani književnosti mogu pozavideti. Kad kažem naš, taj izraz koristim jer je napisao delo koje se u mom čitalačkom svetu vinulo do najvišeg ranga. Kao strastveni čitalac sklona sam da prigrabim sebi sve što je lepo. Nepoznat, jer jeste nepoznat i verujte mi bez obzira na pokušaje da se njegovo ime otkrije i nije toliko bitno jer ni trunku subjektivnosti nije ugradio u ovaj roman. Ovo je najotvorenija slika ljudskog posrnuća, ali i vrednosti. Iako je možda imao za cilj da ovim pisanjem osveti oca sigurna sam da je to uspeo jer ne verujem da je iko mogao da odoli svakoj napisanoj reči u romanu. Čini mi se da je nemoguće odoleti čitanju bez obzira na otrov koji su možda stranice originala sadržale. Dokazao je da je lukaviji od svih prepredenih likova ovde, pa i od onih koji su na stranicama knjige čekali osvetu. "Svaka se zloća šeta po svetu u večnom strahu da ne sretne još veću." "Ljudski um smera, a nebo na kraju odlučuje." Kako smo navikli na realizam i bogate opise društva kojeg su mnogi pisci ismevali i kritikovali pišući razne romane, ovde ćemo naići na jedan skroz surov realizam, veran istorijskoj epohi. Živimo ga bez obzira na barijeru godina i vekova. Zato i likove koji su dekadentni, skloni spletkama začas zamrzimo, ali začas i stanemo na stranu tog zlog bića pa se sažalimo u novoj nesreći izazvanoj nekog jačeg, moćnijeg...​Jer sve je baš tako i u realnom svetu. Ovde imamo i razvratnika, bludnicu, ubicu i tiranina, doušnike i podstrekače, ali i one koji u društvenom talogu ostaju puni vrlina, isti. U njihovom društvu čak i religija kojoj pripadaju, taoizam ili daoizam je obožavanje predaka, u čije sećanje stalno vrše rituale paljenja papirnih novčanica kako bi se desila materijalizacija i na onom svetu, tj kako bi te novčanice iz pepela prešle u njihov zagrobni život i tamo im bile na raspolaganju... Materijalizam je upravo ono protiv čega se bori svaka umetnost. "Moćni raskalašnik osuđen je na preranu smrt, a besramni i lukavi varalica upleo se u svoje konce." I da vam kažem još nešto o tom zlu, ništa se nismo promenili, korupcija, moć, želja za materijalnim prestižnim stvarima su nam izgleda duboko zapisani u genima. Mislili smo da razvrat je svojstven uglavnom francuskim kurtizanama ili po engleskim zamkovima iza zatvorenih vrata, ali verujte da ni Zola nije imao tu snagu da tako precizno i otvoreno rasvetli psihološke i socijalne probleme, a jedan je od najboljih u ogoljevanju ljudskog taloga. Ni jednom nije naš nepoznati autor skliznuo u banalnost ili bilo kakvo preterivanje iako neki odlomci deluju zastrašujuće . I baš ta jasna slika društva me je i navela kao čitaoca da za neke negativne likove u nekom momentu se zgrozim njihovih postupaka, a već u drugom su mi tragični. Što je dokaz da niko nije zao, već to postaje iz nesreće. A društvo u kom su živeli jeste suviše tragično. Pa tako Zlatni Lotos iako je možda i jedan od najnegativnijih likova ovde nisam mogla da zaboravim kakvi porodični kodeksi su je oblikovali u to što je postala. Njeno obrazovanje i sklonost poeziji je izgrađeno za zadovoljenje muškaraca, a negovala je njena majka... Ili suprug Šeste Vang koji se raduje ženinim ljubavničkim veštinama sa bogatim Simenom kako bi i oni iskoristili blagodati elite. Vlast stvara elitu, a grade je oni koji uspevaju da se uzdignu na društvenoj lestvici. Sklonost tom društvenom sloju je očigledna. Seksualnost koju većina ovde izražava nije sa podsmehom i nije eksplicitnost, već epitet kineskog čoveka tog perioda. Osuda feudalnog društva i svih koji mu teže je poruka ovog romana, ali uz mnogobrojne pouke. "Kad se tigar i zmaj svađaju, uvek nastrada mladi jelen." I to je ono što ovaj roman čini vanvremenskim, jer feudalno društvo se začas preobrazi u kapitalističko ili bilo koje drugo u kom bogati donose zakone, korupcija postoji i danas kako i tad, ali postoje i vrline. " Ponekad i obično gvožđe sine lažnim sjajem, dok pravo zlato, sakriveno, ne može da sija!" Tako dolazimo do pouka, jer autor nam priču nastavlja sve dok i poslednji lik u romanu ne dobije svoje zasluge za način kako je živeo. "Protekla je brzo ova naša priča, a smisao je samo jedan, vidi, svaki je događaj čudan odjek nekog drugog." I možda bih za kraj dodala delove romana koji su pisani u formi poezije, neki stihovi su ljubavnog karaktera, a neki poput umotvorina te pružaju one najkonkretnije životne lekcije u par reči. Uglavnom su to delovi budističkog učenja koji prikazuju da se zlo uvek vraća. To je uočljivo i kroz razvojni put ovih likova, tako Li Ping kad postaje Simenova šesta žena i počinje da uživa u blagostanju najdraže supruge doživljava smrt deteta, pa i svoju, što je dokaz njihove karme. Čitalac zapaža na koji način žive i čine greške, te kako završavaju. Što bi u našoj sredini značilo grehove koji se ispaštaju. "Vino, žene, novac, tri su stvari uvek, zbog kojih će čovek izgubiti pamet." "I najlepša gozba mora jednog dana da se svrši." Odlično je autor uklopio stihove uz prozu dajući još veću dinamiku romanu. Tako se i može na dvojak način čitati, u jednom čitanju iako je u to teško poverovati s obzirom na obimnost, ili sa prekidima, polagano kako bismo čitanjem zaista bili u drugoj dimenziji. Kako god da rešite da čitate ovu knjigu čitajte je, ali obavezno!!!

Ремек- дело

Ова књига јесте ремек- дело.Ликови су животни, препознатљиви и увек актуелни а животна (не) срећа превртљива

Ana

Već je poznato da je u pitanju remek djelo kineske književnosti, klasik svjetske književnosti i nepoznat autor. A da li je uopšte i važno njegovo ime? Ostavio je iza sebe djelo koje mnogo više govori o njemu, životu, ljudskoj prirodi, društvu, ljubavi čak vjekovima poslije.Simen Ćing je mlad i lijep, naslednik, bogat, utjecajan i ugledan.On je san svake žene, on je zavodnik, strasan, požudan, moćan, nezasit.Pored mnoštva žena, njegovih ili onih iz kuća za uživanje, koje oblijeću oko njega i pokušavaju zadovoljiti njegovu strast, on ima mnogo prijatelja, uspješnih, uglednih.Onih prijatelja koji se ne stide kriminala, mita, korupcije.Mnogobrojni likovi su stvarni, živi, prepoznatljivi, svakodnevni.Razumijemo ih, suosjećamo se sa njima i pokazuju ljudsku prirodu.Šta je čovjek a šta vlast?Šta je ljubav a šta slava?Tako počinje knjiga a završava se zaključkom da je sve prolazno.