Ovo je apsolutno adekvatan naslov za roman „Svadba kraj mora“ Abdelkadera Benalija. Ne samo što je roman u Holandiji i mnogim drugim zemljama i doživeo veliki uspeh, već stoga što ga on opravdava već na prvim stranama. „Svadba kraj mora“ je Benalijev prvi roman, no nema ni jednu početničku grešku, ni nesigurnost. Naprotiv, roman je vođen vešto, i hrabro bi se moglo, bez ustezanja, i odlučno, reći da je dostojna daleka reminiscencija na Lorensa Sterna. To znači da roman pripada žanru humora, najtežem, mada naslov može čitaoca da navede na drugačije mišljenje. Glavni junak, Lamarat Minar, došao je u Maroko na svadbu svog strica i sestre, i, potpuno neočekivano, biva poslat u poteru za mladoženjom, koji je pobegao sa svadbe u čuveno pogranično selo F., u javnu kuću gde se već odomaćio, i odakle, u stvari, pre ženidbe retko da je izbivao. Lamarat je u neizvesnoj poteri, on kreće iz sela kraj mora ka gradu i uzima taksi. Nakon stričevog nestanka i odlaska kod omiljene konkubine, za Lamarata, njegovu porodicu (trenutno iseljenu u Holandiju) i goste na svadbi otvara se vrtlog prošlosti, a svi događaji staju u jedan dan. U glavnu priču o stricu Mosi, okorelom ženskarošu, uplele su se priče o početku ljubavi Lamaratovih roditelja, u živopisnom marokanskom selu, o Lamaratovoj sestri Rebeki, mladi koja na kraju romana pokazuje na šta je sve spremna, plodovima kaktusa i beskrajnim partijama „Ne ljuti se čoveče“. Vrlo bitan, i veoma zanimljiv je i sveprisutan taksista, prepun tajni i prepričanih priča kao i sam Maroko. Roman je izuzetan. Autor spretno pokazuje svoje oduševljenje i sposobnost da obične stvari predstavi na neobičan način, oduševljenje ne posustaje, a neobična ponašanja junaka se prividno, a znajući da će čitaoci shvatiti, predstavi uobičajenim. U selu pored mora ljudi se dele na igrače i neigrače „Ne ljuti se čoveče“, taksi vozila su opremljena svim i svačim, a nostalgija za crvenom zemljom zasija ponekad, čežnja je blago otkrivena. Sitnice imaju svoj život i važnost (mercedes taksiste Halida), pisac čitaoca vrtoglavo vodi u Holandiju, pa ga opet, u klackalici događaja, vraća u zemlju gde žene ruke boje kanom, gde se peku palačinke i gaje kaktusi. Pisac se ozbiljno igra sa tekstom. U jednom trenutku se i pripovedač pojavljuje, gotovo nenametljivo. Roman o slučaju odbeglog mladoženje u vrelom danu koji se završava neočekivano je ispunjen humorom sa porcelanskom maskom ozbiljnosti. Najtoplije preporuke.