Luj-Ferdinand Selin
Francuski romanopisac Luj-Ferdinand Detuš je rođen 1894. godine kao jedino dete Fernana Detuša i Margerit-Luiz-Selin Giju. Njegov otac je radio u osiguravajućem zavodu, a majka je posedovala radnju sa čipkom. Tokom Lujevog detinjstva, porodica se preselila iz predgrađa u Pariz, gde je Luj pohađao školu. Između 1907. i 1909. roditelji šalju Luja u Nemačku, pa u Englesku kako bi naučio jezike i obučio se za posao trgovca. Po povratku u Francusku, Luj postaje šegrt kod trgovca tkaninama, a zatim i draguljara.
U septembru 1912. godine, Luj Detuš odlazi dobrovoljno u vojsku. Teško je ranjen u desnu ruku u oktobru 1913. tokom jedne vojne operacije u Belgiji, operisan i poslat u Pariz gde je odlikovan vojnom medaljom za podvig. U maju 1914. prebačen je u konzularnu službu Francuske ambasade u Londonu, odakle u martu 1916. odlazi u Afriku kao nadzornik plantaža. U Pariz se vraća 1917. da bi se potom posvetio studijama medicine. Godine 1924. u svojstvu poslenika Društva naroda odlazi na misiju u Ženevu, putuje u Ameriku, na Kubu, u Kanadu i ponovo u Afriku. Otvara svoju ordinaciju 1927. u Parizu.
Proslavio se prvim romanom Putovanje nakraj noći (1932), koji je potpisao prezimenom svoje bake – Selin. Potom je objavio roman Smrt na kredit (1936) koji je zbog opscenosti izazvao veliki skandal. Povređen reakcijama kritike, koja ga ili napada ili ignoriše, Selin odlazi u Sovjetski Savez a potom objavljuje antikomunistički pamflet „Mea culpa“ u kojem ispoveda utiske sa tog putovanja. Nadalje kompromituje svoj ugled zbog žestokih antisemitskih napada jer počinje da oseća da Jevreji guraju Francusku u rat sa Hitlerom. Godine 1937. objavljuje pamflet „Bagatele za jedan pokolj“ i „Školu za leševe“ naredne godine.
Početkom Drugog svetskog rata radio je kao lekar na francuskom bojnom brodu, a kasnije je nastavio sa lečenjem francuskih izbeglica. Iako nije bio posebno povezan sa okupatorima, ekstremnoj desnici je smetao njegov pacifizam, a neki pripadnici Pokreta otpora smatrali su ga izdajnikom i kolaboracionistom. Da bi izbegao kaznu, početkom savezničkih operacija kroz razorenu Nemačku probija se do Danske. Međutim, biva optužen za kolaboraciju zbog čega osamnaest meseci boravi u zatvoru. Vratio se u Francusku 1951. godine nakon što ga je vojni sud pomilovao. Po povratku, nastavio je da se bavi medicinom i pisanjem sve do smrti 1961. godine.
Njegova poslednja dela, trilogija koju čine Od zamka do zamka (1957), Sever (1960) i Rigodon (posthumno objavljen 1969), prikazuju Drugi svetski rat iz perspektive unutar Nemačke. Ostala dela uključuju Guignol’s Band (Ginjolova družina, 1944), Casse Pipe (Vojna, 1949) i Entretiens avec le Professeur Y (Razgovori s profesorom Y, 1955).
Selinovi romani – Putovanje nakraj noći i Smrt na kredit – ušli su pred kraj njegovog života u prestižnu Galimarovu kolekciju „Plejada“ čime je označen Selinov povratak na književnu scenu.
Godine 2022. u javnosti su se pojavili rukopisi romana Rat i London za koje se smatralo da su izgubljeni 1944, a uskoro se očekuje objavljivanje i trećeg rukopisa čiji je naslov za sada nepoznat.
Foto: Agence de presse Meurisse / Gallica Digital Library, available under the digital ID btv1b9046059w/f1 / Wikimedia Commons / Public Domain
U septembru 1912. godine, Luj Detuš odlazi dobrovoljno u vojsku. Teško je ranjen u desnu ruku u oktobru 1913. tokom jedne vojne operacije u Belgiji, operisan i poslat u Pariz gde je odlikovan vojnom medaljom za podvig. U maju 1914. prebačen je u konzularnu službu Francuske ambasade u Londonu, odakle u martu 1916. odlazi u Afriku kao nadzornik plantaža. U Pariz se vraća 1917. da bi se potom posvetio studijama medicine. Godine 1924. u svojstvu poslenika Društva naroda odlazi na misiju u Ženevu, putuje u Ameriku, na Kubu, u Kanadu i ponovo u Afriku. Otvara svoju ordinaciju 1927. u Parizu.
Proslavio se prvim romanom Putovanje nakraj noći (1932), koji je potpisao prezimenom svoje bake – Selin. Potom je objavio roman Smrt na kredit (1936) koji je zbog opscenosti izazvao veliki skandal. Povređen reakcijama kritike, koja ga ili napada ili ignoriše, Selin odlazi u Sovjetski Savez a potom objavljuje antikomunistički pamflet „Mea culpa“ u kojem ispoveda utiske sa tog putovanja. Nadalje kompromituje svoj ugled zbog žestokih antisemitskih napada jer počinje da oseća da Jevreji guraju Francusku u rat sa Hitlerom. Godine 1937. objavljuje pamflet „Bagatele za jedan pokolj“ i „Školu za leševe“ naredne godine.
Početkom Drugog svetskog rata radio je kao lekar na francuskom bojnom brodu, a kasnije je nastavio sa lečenjem francuskih izbeglica. Iako nije bio posebno povezan sa okupatorima, ekstremnoj desnici je smetao njegov pacifizam, a neki pripadnici Pokreta otpora smatrali su ga izdajnikom i kolaboracionistom. Da bi izbegao kaznu, početkom savezničkih operacija kroz razorenu Nemačku probija se do Danske. Međutim, biva optužen za kolaboraciju zbog čega osamnaest meseci boravi u zatvoru. Vratio se u Francusku 1951. godine nakon što ga je vojni sud pomilovao. Po povratku, nastavio je da se bavi medicinom i pisanjem sve do smrti 1961. godine.
Njegova poslednja dela, trilogija koju čine Od zamka do zamka (1957), Sever (1960) i Rigodon (posthumno objavljen 1969), prikazuju Drugi svetski rat iz perspektive unutar Nemačke. Ostala dela uključuju Guignol’s Band (Ginjolova družina, 1944), Casse Pipe (Vojna, 1949) i Entretiens avec le Professeur Y (Razgovori s profesorom Y, 1955).
Selinovi romani – Putovanje nakraj noći i Smrt na kredit – ušli su pred kraj njegovog života u prestižnu Galimarovu kolekciju „Plejada“ čime je označen Selinov povratak na književnu scenu.
Godine 2022. u javnosti su se pojavili rukopisi romana Rat i London za koje se smatralo da su izgubljeni 1944, a uskoro se očekuje objavljivanje i trećeg rukopisa čiji je naslov za sada nepoznat.
Foto: Agence de presse Meurisse / Gallica Digital Library, available under the digital ID btv1b9046059w/f1 / Wikimedia Commons / Public Domain
Letnja radionica „Pričaonica“ u Kostolcu, uz podršku Lagune
05.07.2024.
U Biblioteci u Kostolcu, ogranku Narodne biblioteke „Ilija M. Petrović“ Požarevac 4. jula je održana druga po redu letnja „Pričaonica“ u 2024. godini. Radionicu je vodila Marija Milovanović, koja je...
više
Prikaz romana „Skerletno slovo“ Natanijela Hotorna
05.07.2024.
Poput većine knjiga za koje sam pisala prikaz do sada, „Skerletno slovo“ takođe je klasik. Sigurna sam da su mnogi od vas čitali ovaj roman u tinejdžerskim godinama, a još više ubeđena da ste pogledal...
više
Delfi Kutak je pročitao: „Opasne veze“ Pjera Šoderloa de Lakloa
05.07.2024.
Kada je ugledao svetlost dana davne 1782. godine, kao preteča nastupajućoj romantičarskoj revoluciji, roman Pjera Šoderloa de Lakloa „Opasne veze“ i te kako se izdvajao zbog otvorene provokativnosti, ...
više
Prikaz romana „Zid tajni“: Izvanredan susret prošlosti i sadašnjosti
05.07.2024.
Autorka romana „Zid tajni“ Ljiljana Šarac nedavno je izjavila da je princeza Jelena Karađorđević, junakinja knjige, našla nju, a ne obrnuto. Dok je istraživala o životu Đorđa Karađorđevića, obratila j...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2024
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.