Dobitnik Nobelove nagrade.

Portugalski nobelovac u jednoj od svojih poslednjih knjiga sklapa nezaboravan mozaik uspomena na svoje detinjstvo, provedeno između Azinjage, sela gde je provodio leta kod dede i babe, i Lisabona, gde je živeo sa roditeljima. Njegovo pripovedanje je istovremeno jednostavno i mudro, dirljivo i duhovito, a ove samo naizgled „male“ uspomene otkrivaju daleke korene piščevog pogleda na svet koji će pleniti pažnju čitalaca širom sveta u njegovim najpoznatijim romanima.

Dečak sa iskustvom zrelog čoveka na kraju svog životnog puta priziva u sećanje događaje koji su se živo i neizbrisivo urezali u njegovo pamćenje, između ostalih tragičnu smrt svog starijeg brata, majku koja svakog proleća nosi ćebad u zalagaonicu i otkupljuje ih početkom zime, obožavanog dedu i babu koji su mu za studenih zimskih noći donosili prasence u krevet da se ugreje, svoje prve susrete sa književnošću i muke sa učenjem da čita dešifrujući članke iz dnevnih novina, zabavan dijalog u jednom priručniku portugalsko-francuskog jezika, koji je zauvek zapamtio ne znajući da je čitao odlomak iz Molijerove komedije… Stoga ova knjiga, puna aforističkih misli i životne mudrosti, kao da sledi moto na početku, koji je istovremeno i piščev književni amanet: Neka te uvek vodi ono dete koje si nekada bio.

„Male uspomene su blagotvoran poslednji dar velikog pisca.“ Washington Post

„Glas dečaka u Malim uspomenama je toliko neposredan, topao i pun čiste ljubavi za svet koji ga okružuje da se čitanje doživljava kao udobno sedenje kraj vatre sa nekim bliskim i pričljivim ujakom.“ The Guardian

„Saramago često iz uspomena prelazi u književnu stvarnost u brojnim nezaboravnim iskazima, među kojima je jedan od najlepših: ’Ma koliko se čovek trudio, nikada nema dovoljno reči da se opiše sirotinjski seoski kokošinjac.’“ The New York Times