Tragične životne priče trojice glavnih likova, Save, Oskara i Ragiba, ukrstiće se 1941. godine u Aušvicu. Ovaj roman govori o večitoj i bolnoj temi porajmosa kroz uzbudljivu pripovest o sudbinama junaka koje su se preplele posle njihovih stradanja u logoru.
Igrom slučaja Oskarova sestra i Ragibova usvojenica Rahela, devojčica čiji život nagoveštava sliku generacija odraslih nakon Drugog svetskog rata, naći će se u okolnostima koje prevazilaze iskustvo njenih predaka.
„Život, nažalost, ne ponavlja pružene prilike“, razmišlja arhitekta Oskar u romanu, u trenutku kada mu je jasno da se odrekao lepe budućnosti i da je njegov korak u paklenu ratnu mašineriju nepovratan. Ipak, ispostaviće se da život, isto tako, pruža prilike kojima iskupljuje ljudsku nesreću i vraća tasove pravde u ravnotežu.
Uprkos nepreglednom broju knjiga o strahotama Drugog svetskog rata, Porajmos ne liči ni na jednu od njih. Dušan Savić je sa mnogo pripovedačkog umeća predstavio univerzalnu priču o dobru i zlu, slažući u ovaj lapidaran mozaik sliku jednog doba.
Oskar Baranon, mladi arhitekta, Jevrejin zatvoren u Aušvicu, iz inata je odlučio da preživi. I uspeo je, uz pomoć nekih drugačijih Nemaca. Onih koji su pokazali i dokazali da čuda ipak postoje. Jer, život se ponekad promeni u trenutku, a na to često utiču nama dotad nepoznati ljudi...A trebalo je podneti nepodnošljivo – glad, žeđ, batine, hladnoću...Ljude razdvajaju sitne i krupne stvari, ali najbolnije ih razdvaja nejednakost. Jedan deo Oskara je umro u logoru a drugi preživeo da svedoči o tom vremenu. Pokušava shvatiti zašto neki ljudi ne vole Jevreje ili Rome. I zašto je posle svega kod zločinaca izostao osećaj krivice i kajanja...Njegovu sestru Rahelu su spasli neki drugačiji ljudi sa suprotne strane - Romkinja je sakrila i odgajala a odškolovala je Srpkinja. Rahela je simbol snage, pobede i opstanka...Na malo strana, običnim svakodnevnim jezikom autor je uspešno isprepleo tri sudbine i podsetio nas da su postojali i neki drugačiji, plemenitiji ljudi na svim sukobljenim stranama.
Počeli ste da pišete relativno kasno, iako kažete da nikad nije kasno. Kako se rodio taj poriv u vama?
Ako se uzme u obzir da sam počeo da pišem u pedeset petoj godini onda neosporno izgleda da je ...
Rođen sam u Banjaluci, odrastao u Zagrebu, a tridesetak godina sam na relaciji Beč – Sombor. Dugo sam se profesionalno bavio filmom tako da to nisu jedini gradovi gde sam živeo. Tako sam rešio p...
U romane ste se zaputili u vašim kasnim pedesetim godinama – šta vas je toliko dodirnulo?
Nikad nije kasno! Nisam ranije počeo da pišem, dok ta potreba nije sazrela u meni. Pišem jer i tada ...
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.