Dobitnik mađarske nagrade Najbolja knjiga godine.

„Ja, Andraš Ostatni, 5. februara 1915. započinjem ovu knjigu beležaka, dan uoči svog venčanja. U vatri uzbuđenja san mi ne dolazi na oči, zato hitro uzimam beležnicu.“

Srećni mladoženja nije ni svestan da je započeo priču koju će dopisivati i drugi, čak i godinama nakon njegove smrti, a svakako ne sluti da će zauvek ostati željan ljubavi supruge koju obožava i prilike da spusti glavu na njen, Jadvigin jastuk.

Glavni junaci svoje prave emocije prvi put otkrivaju prekasno, kada više nema prilike da im oprosti onaj ko je zbog njih patio. Ovaj roman o neuzvraćenim ljubavima, pun veoma dubokih i jakih osećanja, priča je o željama i neostvarenim snovima koji nam kao pesak teku kroz prste, našom krivicom.