sve u svemu knjiga nije losa...pitka i zanimljiva za citanje...neke delove nisam najbolje shvatio...

Neobična priča o Sesiliji Se,napuštenoj bebi koju usvaja stariji bračni par...Celog života je tražila ljubav,sigurnost,identitet,osećaj pripadnosti ,uglavnom na pogrešan način upuštajući se u razne ljubavne i seksualne veze...Nažalost,teret napuštenog deteta je ostao zauvek prisutan...

Priča o Sesiliji, devojci koja je napuštena kao beba, bez ikakvog znanja o svom poreklu i o njenoj potrazi za identitetom, a pri tome se čini da pokušava da pobegne od sopstvenog života. Roman je vrlo neobično napisan, kao da se pisac priseća sna, kao da posmatra svet kroz zamagljen prozor. Čitav roman ima dimenziju iluzije, delirijuma, halucinacije, sa ponekim veoma jasnim i živo opisanim detaljima, baš kao kad se prisećate sna - neke stvari vam ostanu u sećanju kristalno jasne a druge izblede i ostanu van domašaja. Iako kraj pruža nadu nema velike transformacije u liku Sesilije, kao što su i promene njenog karaktera kroz knjigu male i gotovo nepostojeće; sve u romanu je napisano istim tonom. Ne mogu da kažem da mi se knjiga naročito dopala, može biti da joj nisam dorasla a možda mi ovaj stil pripovedanja ne leži; ipak, bilo je zanimljivo pročitati i ovako nešto. Na kraju krajeva, da bismo znali šta nam se sviđa moramo probati i nešto što nam se ne dopada.