Iako sam je procitao u par dana , dosta puta sam zaspo citajuci , iako ima manjka detalja oko opisa likova , nije mi bilo tesko zamislit ih , jedostavno nekako radnja previse brzo skace i zapitas se sta se dogodilo ,i onda opet citas poglavlje iznova.Knjiga jeste teska pomalo i oduzima mnogo psihicke energije ,tesko je svariti sve odjenom i svijet mozda nije privlacan toliko ali uzivao sam u njemu.Mada sa druge strane ovo je prva knjiga koju sam procitao od Stiven Eriksona i mogu reci da nije za svakog ,bez ozbira na visoku kvalitetu knjige.

Ovo je ,po meni, intelektualno najizazovniji i najkompleksniji serijal epske fantastike ikada.

I da citiram jedan veoma dobar opis knjige: "Trebalo mi je malo vremena dok sam se navikla na haoticne likove, odnosno na odsustvo nekog reda u uvodjenju likova (uvodi ih kao da ih znamo 100 godina), ali je posle ok..." Alex :) 01.04.2010., 21:41

Knjiga koja je zanimljiva ali i teška za čitanje. Teško će se bilo ko kada krene sa čitanjem zaljubiti u nekog od likova jer ni jedan učesnik u knjizi nije dostojno opisan (sa izuzetkom Krupa). Ukoliko imate dovoljno mašte da zamislite lik sa minimalnim brojem detalja o tom liku onda vam toplo preporučujem ovu knjigu JER su dešavanja toliko lepo i detaljno opisana da će te imati utisak kao da ste i Vi tamo.

Mislim da je nekorektno porediti bilo kojeg savremenog pisca sa Tolkinom, a da ga pri tome odmah u startu ne oštetite. Svako takvo poređenje liči na jeftinu propagandu. Erikson takvu propagandu ne treba. Pre svega zbog toga što on sam ne igra na prvu loptu i ne pokušava da čitaoca kupi jeftinim trikovima. Piše snažno, za moj ukus i presnažno. Knjigu sam čitao mesecima, prosto me nije privlačila sledeća stranica (Ples sa zmajevima sam pročitao za sedam dana). Likova je previše, do polovine knjige vam nije najjasnije ko je ko niti šta u stvari hoće. Dajte mu šansu, pročitajte prvu knjigu, možda vas privuče, ako ne, ništa niste izgubili. Ali, nikako ga ne poredite sa Tolkinom ili Martinom, ni po čemu ne liče.

Moj omiljeni izbor kad je u pitanju epska fantastika.Po mom misljenju kvalitet ove knjige se granici sa kvalitetom gospodara prstenova.

Ovo je yaista sjajna saga!!! Mnoštvo interesantnih likova (a neprestano uvodi nove) i, po svim aspektima originalna radnja (koliko ja to mogu da procenim). Ove knjige bih preporucila svakome ko voli fantastiku! Stvarno sjajan Lagunin izbor.

Apsurdno je porediti Martina, Eriksona, Dzordana i Tolkina. Prvo, zato sto im Dzordan nije ni blizu, drugo, zato sto je Gospodar bajkovit a Martin pise epic/fantasy trilere, trece, onaj ko uporedi Eriksona sa bilo kim, taj ga nije s paznjom procitao. Ovo sve prsti od magije, odlicnih likova i epskih momenata. Svaka cast sto ste odlicili da prevedete Malaz!

Prevazici Tolkiena? Sumnjam da je to moguce :D Lako je stvoriti takvo sto kad ti je netko vec dao uvjetno kazano, sablon :D

Ja sam iz Hrvatske i kad sam vidio da ste preveli knjigu, uopće se nisam dvoumio oko kupnje. Naš Algoritam uopće nema u planu za sada :/ Kupio sam prve dvije knjige. Baš mi je neki dan stigao paket, već sam na 150. stranici i knjiga je odlična. Istina da treba vremena da se skuži tko pije a tko plaća, ali nije problem. A čitao sam po netu da je svaka druga knjiga sve bolja i bolja. Serijal je veća epska fantazija od Pjesme Leda i Vatre. Već sam se susreo sa Bogovima, demonima, čarobnjacima itd. xD

Neki bi rekli da je teška za čitanje. Ja kažem da je ovo knjiga kojoj se treba ozbiljno posvetiti! Sve pohvale.

Koliko god mi mislili da niko nikad nece moci da nadmasi Tolkina, to je moralo kad tad da se desi! Prvo je to uspelo za zivota Robertu Dzordanu a sada mislim da je to uspelo i Stivenu Eriksonu, mada mislim da tu nije daleko i Dzordz Martin. Za ovakvu knjigu i opise treba imati dara za stvaranje. Ja nisam mogao da se odvojim od knjige dok je nisam zavrsio. Mislim LAGUNO nemam reci.... bravo i dajte brze taj nastavak!! Pozdrav za ostale obozavaoce knlige!!

Mnoge hvalospeve na račun Eriksona sam čuo mnogo pre nego što sam započeo sa čitanjem knjige. Kao i za mnoge druge naslove, i za Malazan se pričalo da je prekretnica u žanru, da je Erikson bolji od ovog ili onog pisca, da je Tolkin (po ko zna koji put) prevaziđen... Danas ga mnogi svrstavaju među najpopularnije fantasy serijale, uz Whell of Time i Song of Ice and Fire. Interesanta je i činjenica da je, za razliku od Martina i Džordana, Erikson svoj serijal uspeo da privede kraju i to ritmom od skoro jedne knjige godišnje. "Gardens of the Moon" je po mnogo čemu neobična knjiga. Po konstrukciji, knjiga podseća na ASoIaF, jer svako poglavlje predstavlja pogled iz perspektive različite grupe likova. Erikson ima vrlo karakterističan pristup i to će čitaocu postati jasno već posle nekoliko strana. Ali, upravo tu počinju problemi. Njegov komplikovan stil pisanja je prvi kamen spoticanja - knjiga je na momente teška za čitanje i praćenje. Eriksonove rečenice su često dugačke i nepotrebno opterećene rečima. Eriksonovi likovi ne govore kao ostali ljudi - oni reže, sikću i dahću. Kada smo već kod likova, ni ovde stvari nisu ništa manje problematične. Postoji barem 15 likova koji zauzimaju važno mesto u priči i još najmanje dva puta toliko sporednih likova koji se provlače kroz poglavlja. Ozbiljno, pogled na dramatis personae izaziva jezu - nekoliko strana sitnog teksta. Uz ovoliko likova, nije moguće napraviti dobru karakterizaciju - jednostavno, previše ih je. Ima likova koji se izdvajaju od ostalih, ali u pitanju je čista kozmetika - nema govora o pravoj karakterizaciji. Stvar dodatno komplikuje to što Erikson celu priču počinje iz sredine, ne trudeći se da čitaocu bilo šta objašnjava, već mu informacije servira kako radnja odmiče, a na čitaocu je da polako sklapa sve delove u smislenu celinu. Iako protiv ovakvog pristupa nemam ništa, Eriksonu je potrebno skoro tri stotine strana pre nego što na scenu izvede sve likove i dođe do tačke u kojoj čitalac ima bar bledu sliku o tome šta se zapravo dešava. Istovremeno, pored desetina likova koji se pojavljuju u svakom poglavlju, tu su i nazivi brojnih mesta, sistem magije, drevni narodi, bogovi, polubogovi i još štošta. A kada svemu tome dodamo često konfuzan i za praćenje težak stil pisanja, jasno je da je prvih 200 i kusur strana ove knjige potpuni haos. U dva navrata sam razmišljao da batalim čitanje, ali sam ipak odlučio da pročitam knjigu do kraja, kakva god da je. Ono što me je navelo da ne prekidam čitanje jeste Eriksonova maštovitost i obilje zanimljivih ideja. Svet u koji je smeštena radnja serijala ima izuzetno bogatu istoriju - ali je ona toliko kompleksna, da će u ovoj knjizi biti okrznut tek jedan mali deo. Svako poglavlje u knjizi počinje pesmom, bajalicom, ili nekim kratkim istorijskim spisom - ali imam utisak da većina deluje prilično nepotrebno. Kada konačno preživite prvih 300 strana i shvatite ko je ko i šta se u knjizi dešava, Erikson će vas iznenaditi (osim ako, kranje frustrirani, niste bacili knjigu kroz prozor). Autor uspeva da prilično vešto pohvata konce priče i podigne tenziju do usijanja, da bi ceo roman završio vrlo žestokim, holivudskim klimaksom. Različiti tokovi priče se prepliću na zanimljiv način, a da pri tom ništa ne deluje veštački i iskonstruisano. Moram da priznam da je Erikson u drugoj polovini knjige prilično vešto isplivao iz haosa koji je vladao u prvoj polovini. Nije ni malo lako dati konačan sud o knjizi. U svakom slučaju, ne bih knjigu zvao remek - delom, jer ona to svakako nije. Erikson je u stanju da napravi složenu postavku i relativno vešto je privede kraju; vrlo je maštovit i ima dobre ideje. Okruženje koje je stvorio je kompleksno i neobično. Njegova proza je dobrim delom masturbatorne prirode, a stil vrišti za izmenama. Možda je ovo moguće pripisati činjenici da je "Gardens of the Moon" njegova prva knjiga i da je više puta prepravljana - a možda i ne. Svako poređenje sa Martinom je neumesno - Martin to radi neuporedivo bolje i sa mnogo manje iživljavanja nad rečima. Istovremeno, autor pati od teškog oblika megalomanije - od početka je jasno da će ovo biti serijal epskih razmera, što kritike kasnijih nastavaka i potvrđuju. Ovakva postavka, sa (bukvalno) stotinama likova, pričom koja se odvija tokom stotina godina i svetom koji se razvija tokom tog perioda, može da ili spektakularno omane, ili da postane nešto zaista upečatljivo i drugačije. Koja od te dve mogućnosti će se realizovati, ostaje da se vidi.

sobzirom da sam citao veliki broj pozitivnih komentara moram reci da sam ocekivao mnogo vise od knjige,cak sam mislio da sam konacno nasao novog Martina odn. Dzordana u Eriksonu.Nazalost Erikson ne barata likovima kao MArtin niti ima kompleksnu pricu kao Dzordan,sto bi rekao neko gore u komentarima dosta konfuzno i na pojedine momente dosadno.Naravno ovo je tek prva knjiga tako da ocekujem vise od nastavaka...

knjiga je veoma dobra, ali ceo serijal ima 10 knjiga i preko 6000 strana, tako da onima koji ne znaju engleski dobro bolje da ne pocinju sada jer ce se zaraziti. preporucujem svakome

Neću mnogo detaljisati u vezi radnje djela i kvaliteta istog, samo ću u par crtica istaći ko bi trebao pročitati "Pripovesti iz Malaške knjige palih". To bi bili svi oni koji u potrazi za: - snažnom pričom koja će vas jednostavno oduševiti; - intrigantnu mrežu dešavanja imunih na klišee; - testiranjem granica sopstvene imaginacije; - jednim drugačijim svijetom u kojeg se zaista možete utopiti. Uživajte! :)

Knjiga je sasvim dobra, ali daleko je od odlične, a jos dalje od "Izuzetan prvenac s potencijalom da redefiniše standarde žanra". Prosto se odmah vidi da je prvenac. Trećina knjige (prva trećina) je krajnje nepotrebno razvučena i na momente smrtno dosadna. Dijalozi su na nekoliko mesta potpuno konfuzni (što može doduše biti i utisak nastao zbog prevoda i lekture). Oseća se, kao i kod većine autora ovog žanra, želja da se dostigne Tolkin na mentalnom nivou... No, potpuno je sjajna autorova imaginacija (ali nedovolno definisana) što nas dovodi do toga da od ovog autora svakako tek očekujem dobre knjige. U svakom slučaju se radujem i ovoj i budućim knjigama (nastavcima). Prava dela tek stižu, to nema sumnje.

Fantastična knjiga, jedna od najboljih knjiga, možda i najbolja, epske fantastike, čiji sam veliki obožavalac. Slažem se sa Vojislavom po pitanju Holivuda i vjerovatne obrade ove knjige. I poručujem Laguni da požuri sa izdavanjem nastavaka.

Mislio sam da Tolkinovog ‚‚Gospodara prstenova‚‚ nije moguće nadmašiti. Pogrešio sam. Kniga je fenomenalna kao i sami likovi koje je Stiven Erikson stovrio i još bolje opisao. Ovu knjigu bih preporučio svima, da je pročitaju pre nego što je Holivud obradi i na taj način potpuno upropasti uživanje u njoj, a Laguni poručujem da požuri sa izdavanjem drugih delova iz Malaške knjige Palih.