Zima, zima, e pa šta je

U ovim hladnim danima neki od nas će posegnuti za knjigom koja evocira zvuke talasa i mirise slane morske vode. Neki će se uhvatiti ukoštac sa klasicima za koje od srednje škole govore da su već pročitali, a neki će se prepustiti atmosferi, ušuškati se uz šolju čaja i izabrati naslove koji obeležavaju ovo godišnje doba.



Autorka ovog teksta nije veliki fan hladnog zimskog vazduha, snega i temperatura ispod nule, iako je rođena u januaru, ali za vas koji ste jedva čekali da ovo godišnje doba stigne, pripremili smo nekoliko odličnih predloga za čitanje.

„Zimski vojnik“ – Danijel Mejson

Beč, 1914. godine. Izbio je Prvi svetski rat. Lucije je dvadesetdvogodišnji student medicine i, očaran romantičnim pričama o hirurgiji na bojnom polju, prijavljuje se u vojsku očekujući raspored u dobro organizovanoj terenskoj bolnici. No, stiže u zabačenu dolinu usred Karpata i zatiče bolnicu u rekviriranoj crkvi, okovanu hladnoćom i opustošenu tifusom. Ostali lekari su pobegli, a s pacijentima je ostala samo jedna bolničarka, tajanstvena opatica po imenu sestra Margareta.

Od pozlaćenih balskih dvorana Beča do smrznutih šuma Istočnog fronta; od sklepanih užurbanih operacionih sala do tutnjave kozačke konjice na bojištu, „Zimski vojnik“ je priča o ratu i medicini, o porodici, o pronalaženju ljubavi usred snažnih plima istorije, a pre svega o greškama koje pravimo i dragocenim prilikama za iskupljenje.

---

„Jezero br. 13“ – Džon Makgregor

Zima u jednom engleskom selu. Nestala je trinaestogodišnja devojčica. Svi su pozvani da učestvuju u potrazi. Stanovnici sela prečešljavaju vresište, policija je postavila blokade na putevima, foto-reporteri su se sjatili u inače mirno mestašce. Svakodnevni poslovi i dalje moraju da se obavljaju: krave da se muzu, ograde popravljaju, kamen lomi, pivo naliva u krigle, kreveti nameštaju, propovedi pišu, održavaju probe za predstavu pantomime.

Kako se godišnja doba smenjuju, a potraga za devojčicom nastavlja, neki odlaze iz sela, a neki ne mogu da se ne vrate; neki se vezuju, a neki rastaju; neki rađaju, neki umiru; tajne se čuvaju i razotkrivaju; izvori prihoda za život stiču se i gube; pokazuju se mali znaci dobrote i preživljavaju neočekivane izdaje. „Jezero br. 13“, roman čija snaga raste od stranice do stranice, zaranja u ritam prirode i ljudski dar za dobrotu i nasilje, prateći događaje punih trinaest godina, dok udarni talasi jedne tragedije i dalje potresaju njenu pozornicu.

---

„Medvedgrad“ – Fredrik Bakman

Pobeda na juniorskom prvenstvu u hokeju i nije nešto naročito značajno, ali za stanovnike Medvedgrada je od životne važnosti. Njihov gradić, skrajnut u divljini, propada. Proždiru ga nezaposlenost i sve gušća šuma. Ali ta pobeda mogla bi privući pažnju investitora, a država bi možda finansirala program za sportske talente koji bi trenirali u prirodi van gradske vreve.

Isprva, deluje da mladi tim može ostvariti snove svih stanovnika Medvedgrada. Ali one pijane noći u kojoj se slavila buduća odlučujuća pobeda momaka, nešto se dogodilo između Kevina i Peterove ćerke. Nešto što će promeniti sve. Padaju optužbe koje se, poput krugova na vodi, šire na ceo grad, ne štedeći nijednog stanovnika. Ono što je za jedne čin izdaje, za druge je pitanje odanosti. I sve će se sručiti na jednog mladića koji će smoći hrabrost da kaže istinu, ma koliko ona bila nepoželjna. U pitanju je budućnost grada. Niko ne sme ostati po strani ili ćutati. Čiju stranu ćete vi odabrati?

---

„Ubistvo u Orijent Ekspresu“ – Agata Kristi

Pročitajte najčuveniji slučaj Herkula Poaroa. Tokom putovanja iz Sirije do Londona detektivu Poarou prilazi američki magnat Ratčet sa molbom da mu pomogne jer mu neko preti smrću. Međutim, Herkul to odbija, pod izgovorom da mu se ne sviđa njegov izgled. Nešto posle ponoći snežni smetovi zaustavili su Orijent ekspres, a jutro je dočekano s jednim putnikom manje – Ratčet je pronađen mrtav u svom kupeu.

Kada se Poaro vrati u svoju detektivsku ulogu i pretraži Ratčetov kupe, pronalazi deo spaljenog papira na kome piše „...član mala Dejzi Armstrong.“ Poaro zaključuje da je Ratčet mafijaš po imenu Kaseti, koji je kidnapovao trogodišnju devojčicu i pre smrti dobio 200.000 dolara od njenih roditelja za otkup. Uspeo je da pobegne, a priča dalje istražuje ko je odgovoran za njegovo ubistvo.

---

„Ruska zima“ – Dafni Kalotaj

Nina Revska, nekadašnja velika baletska zvezda Boljšoj teatra, u Rusiji je otkrila čaroliju pozorišta; zaljubila se u pesnika Viktora Jelsina; zajedno sa svojim najdražim prijateljima – Geršom, briljantnim kompozitorom i prelepom Verom, svojom najbližom prijateljicom – postala je žrtva staljinističkog terora. Takođe u Rusiji, strašno saznanje podstaklo je smrtonosni čin izdaje – i dosetljivo bekstvo koje je Ninu odvelo na Zapad i naposletku u Boston.

Nina je pola života čuvala svoje tajne. Međutim, dvoje ljudi neće dozvoliti da prošlost počiva u miru: Dru Bruks, radoznala mlada saradnica bostonske aukcijske kuće, i Grigorij Solodin, profesor ruskog koji veruje da jedinstveni komplet nakita možda čuva tajnu njegove vlastite nejasne prošlosti. Zajedno, ovi slučajni partneri počinju da raspliću misteriju koja okružuje ljubavno pismo, poemu i ogrlicu nepoznatog porekla, pokrećući tako niz otkrovenja čije će posledice svima promeniti život.

---

Kao što možda već znate, Tri Rajke se bave isključivo stranim autorima i prevodnom književnošću, međutim, za ovaj tekst je prikladno pomenuti jednu sjajnu knjigu domaćeg autora koju preporučujemo u ovim snežnim februarskim danima.

„Dnevnik druge zime“ – Srđan Valjarević

Ovo je prava zimska knjiga, kao stvorena za čitanje tokom kojeg bismo, u pauzama, bacili pogled kroz prozor na zimsku idilu svoje ulice, pokušavajući da i sami zamislimo Valjarevićevog junaka kako lagano i strpljivo korača obraćajući usput pažnju na svaki detalj, svaku zgradu, svakog prolaznika, psa lutalicu, vetrom odnesenu kesu, bukvalno na sve što može makar na trenutak privući šetačevu pažnju.

Zamišljena u celini kao lični dnevnik, ova je knjiga ostvarena tako što je u sebe upila najbolje osobenosti dotičnog žanra, pa ćemo i beleške anonimnog čoveka o lutanju gradom čitati sa podjednakom pažnjom kao što bismo čitali zapise poznatih ličnosti o opštečovečanskim problemima i prevratima od globalnog značaja, kao što bismo čitali memoare nekog političara ili autobiografiju nekog pesnika.

Autor teksta: Dunja Lozuk