18.08.2024.
Život je kratak i lep
Evgenija Anđelković
Roman je pisan u prvom licu pa sve deluje prisno i iskreno.
Glavni junak se bliži četrdestoj godini, bio je alkoholičar i to je dovelo do oduzetosti nogu. Lečen je u stacionaru, a sada mu je terapija, uz lekove, kretanje odnosno šetnja. Zato se svaki dan šeta Beogradom i o tome vodi dnevnik u periodu decembar - kraj marta. Opisuje ono što vidi u datom trenutku, a dobro opaža detalje – tu su i vrapci, mačke, kerovi, i stabla, poznati i nepoznati ljudi, piše o svemu što mu se dešava, o osećaju usamljenosti. Terapeutske šetnje su se pretvarale u potrebu i ljubav prema šetnji. Dnevnik počinje sa tmurnim danima punim kiše, vetra, snega, leda i bljuzge pa sve do lepog prolećnog sunca koje greje iako je još hladno, ali daje osećaj da zima i problemi prolaze. To bi mogao biti početak neke nove ljubavi, nečeg lepšeg u životu...
Setna ali optimistična priča o jednom običnom čoveku i njegovom životu uz poruku da je život kratak i lep, a teškoće su prolazne, sve zavisi od nas.
09.06.2023.
Dnevnik druge zime
Jovana Kočić
Ne postoji pisac koji lepše od Valjarevića ume da dočara svakodnevicu, kod kojeg i tumaranje ulicama liči na umetnost. On kroz ovo sjajno delo govori o sasvim običnim stvarima, ali toliko intrigira čitaoca da želi da sazna što više i upija njegove reči. Sa njim ćete se kretati Beogradom upoznajući neke nove puteve, što gradske što životne, uživaćete u njegovom opažanju i radovati se njegovim malim pobedama i borbama, nateraće vas da sagledate stvari iz neke druge perspektive i da uvidite koliko je život satkan od sitnica . U stvari kad se pogleda šira slika, on ne piše ni o čemu posebnom, ali u tome i leži sva njegova posebnost.
07.02.2020.
Dnevnik druge zime
Danilo
Ono što pleni i zavodi od prve stranice bilo koje Valjarevićeve proze jeste nepatvorena iskrenost. Tek kada se oslobodimo htenja da se svima dopadnemo, možda ćemo se nekome i dopasti, kaže stara poslovica. Otuda njemu i najviše leži ispovedna i dnevnička forma. Njegova zapažanja o tome šta vidi i kako se oseća su izvanredna. On je neverovatan majstor da uhvati detalj, skicira sliku i prenese atmosferu. Čak i kada govori o uzrocima svoje sadašnje bolesti, pripovedač je neuvijen i otvoren u izlaganju. Sjajna knjiga za zimske dane propraćene dugim i besciljnim šetnjama.
21.01.2020.
Dnevnik druge zime
Tamara
Uz ovu knjigu sam lako uspevala da ukapiram kada sam koncentrisana, a kada ne. Kada sam bila odsutnija, roman bi je bio konfuzan i sve mi je izgledalo nabacano i bez ikakvog smisla. Kada se uživite, potpuno utonete u priču. Onda možete osetiti sve ono o čemu vam Valjarević priča. Bukvalno mi je bilo hladno kada je i junaku ove priče bilo hladno. Potpuno netipična knjiga, netipičan stil, potpuno drugačije i vredno svakog momenta koju ćete uz knjigu provesti.
15.04.2020.
Dnevnik druge zime
Ivana
Sada, kada smo zbog stanja u državi, svi u izolaciji, šetnja je sasvim sigurno ono što mnogima najviše nedostaje. Možda ćemo kada se život vrati svojim tokovima, i mi morati, poput glavnog junaka ovog romana, ponovo da učimo da hodamo. :) Dotad, preporučujem vam da se podsetite koliko je lepo šetati gradom - uz sve sitne pojedinosti koje se mogu zapaziti usput, i šetajući prostorom, šetati i sobom samim: prizvati prošlo, pređeno, učinjeno i nepovratno, a razmisliti i onome što tek čeka da bude pređeno. Sjajna knjiga za čitanje tokom ovih dugih dana...
Pogledaj sve komentare (9)
Dnevnik druge zime
14.02.2020.
Jovan
Za mene je ova knjiga, koju sam čitao kada se prvi put pojavila, dnevnik šetača. Ne samo u bukvalnom smislu, jer autor s više ili manje napora hoda ulicama svog grada, već i metaforički, on šeta po svojoj duši, po sećanjima, bolu. Pridružio sam u se u toj šetnji i od tada volim njegovu prozu.
Dnevnik druge zime
04.01.2020.
Jovana
Valjarevićeva knjiga je tako nenametljiva i stidljiva, a nema se čega stideti. Naprotiv, ona služi na ponos svom autoru. Ti dnevnički zapisi su prave lirske bravure dovedene do savršenstva neverovatnom sposobnošću da se uoči najmanji detalj i da mu se veći smisao.
Junak ove knjige opisuje jednu beogradsku zimu, a kroz svoje opise nastale tokom dugih šetnji on nam zapravo otkriva sebe i svoj svet koji je poput pećine iz bajke - dobro sakriven i pun blaga.
Dnevnik druge zime
30.12.2019.
Perica Tokić
Odličan citat Danila Harmsa iz ove knjige: " Nadahnuće i interesovanje – to je jedno te isto. Odstupiti od pravog nadahnuća, isto je toliko teško kao i od pravog poroka. Uz istinsko nadahnuće nestaje sve ostalo i ostaje samo jedno. Zbog toga je porok takođe svojevrsno nadahnuće. U osnovi poroka i nadahnuća leži jedno te isto. U njihovoj osnovi nalazi se pravo interesovanje. Pravo interesovanje – to je glavno u našem životu.." Evo još jednog citata iz ovog dela:- "Ima jedno drvo breze ispred moje zgrade, koje se drži sasvim dobro za ovo doba godine. Dovoljno je lišća u krošnji, a u jednom delu krošnje lišće je još uvek zeleno. Baš ispod tog dela krošnje nalazi se ulična svetiljka, i ta sijalica osvetljava i greje taj deo krošnje, gde je lišće zeleno. Osam sati je uveče i gledam u to visoko drvo, i tu banderu sa osvetljenjem na vrhu. I vidiš, to je ta saradnja, slučajno je ispalo, ali sarađuju. Drvo breze i ulična svetiljka. Kakav je to idealan par".
Dnevnik druge zime
29.10.2019.
Perica Tokić
Evo jednog dobrog odlomka iz ovde dostupnog nam Odlomka, a detaljniji komentar ću ispisati kad kad izađe ovo delo u prodaju, kad pročitam celu knjigu:
"Samo u emociji nema ničeg modernog, nema tu mode. Tu nikada ništa nije u novo, nikada ništa nije zastarelo. Tu je sve kako jeste. Zato je sve drugo golo govno. Prvo je nasta-la emocija, pa onda reč, tako je, otprilike, rekao Selin, a taj je zbog toga i nadrljao. Samo u emociji je sve kako jeste, svi životni sokovi, sve ljudsko i ništa moderno. Sa stilom.
Ako je prvo bila emocija, kako kaže Selin, onda je u prvih desetak reči bila bar jedna psovka".
Zatvori