„Zakoni sudbine“: Gde je svetlost, tu je i senka

Što se neko manje žali, više je shvatio - jedan je od aksioma Ridigera Dalkea, stručnjaka holističke medicine, koji se decenijama bavi zakonima ljudske sudbine. U knjizi pod istim naslovom („Zakoni sudbine“, u izdanju „Lagune“) ovaj autor objašnjava kako razmišljanja i osećanja oblikuju našu stvarnost, a rad na njima pomaže u ostvarenju životnih potencijala.

Traženje odgovornosti za sopstveni neuspeh u spoljnim umesto u unutrašnjim razlozima, svakog čoveka suočava sa svetom prepunim protivnika. Onaj ko se suviše žali i u svemu pronalazi razloge za jadikovanje, ne poznaje pravila igre - nedvosmislen je piščev zaključak. To ne znači da treba sedeti skrštenih ruku i miriti se sa okolnostima, već ne pridavati značaj samo negativnim opažajima. Još je Pitagora, podseća autor, razvio smisao za dublje osećanje sveta, deleći ga na spoljni (exoteros) i unutrašnji (esoteros) krug. Unutrašnji se bavi suštinom stvari, a spoljni predstavlja praktičnu primenu stečenih znanja i iskustava. Da je sve u uzročno-posledičnoj vezi („gde je svetlost, tu je i senka“), potvrđuje i spoznaja da jučerašnje zablude određuju današnju stvarnost.

Shvatajući svet po principu polarnosti, sve što nam stvara probleme istovremeno pruža i prilike. Tako biblijsku zapovest „ljubite neprijatelje svoje“, u svakodnevnoj praksi treba tumačiti kao - „uzmite nazad svoje projekcije“. Oni koji nam se suprotstavljaju i stvaraju prepreke na putu, zapravo pomažu da rastemo i shvatimo šta je to što ne možemo da podnesemo. Kako žrtve borbe dobra i zla, postaju ne samo pojedinci već i čitave kulture, potvrđuju istorijski primeri. Hrišćanstvo, koje se pojavilo kao religija ljubavi, iznedrilo je krstaške pohode i inkviziciju, a bivši američki predsednik Džordž V. Buš i „Bušovi ratnici“ borbom protiv terorizma - „najmanje su pet puta uvećali količinu terora na našoj planeti“. Problemi protiv kojih se borimo ne nestaju nego narastaju, zbog nepoznavanja zakona polarnosti. Zato, ističe Dalke, ko s lica zemlje hoće da ukloni jedan od polova, time ga nesvesno jača. Ovaj zakon potvrđuje se i u svakodnevnoj praksi: antibiotici često stvaraju probleme koje bi trebalo da reše, pa se kod dece koja su u prve dve godine lečena antibioticama rizik od alergija povećava za više od pedeset odsto.

U svetu suprotnosti sve ima senku. Čoveku je najteže da otkrije sopstvenu - što je više stvari koje nam smetaju, utoliko je jača i senka s kojom treba da se suočimo...

SNOVI I HOBI

Iza svakog duševnog ili telesnog simptoma krije se neki aspekt u senci. Noćni snovi mogu da otkriju šta čoveka muči ili mu nedostaje tokom dana, oni su „senka svakodnevnog života“. Čak i omiljeni hobi ukazuje na to šta nam nedostaje. Često ljudi koji vole trčanje nemaju poriv za napredovanjem u profesiji, a ako je hobi neka vrsta igre - za njom čeznu u poslovnom životu. Kolekcionari poštanskih maraka ili znački, imaju zapravo potrebu za celovitošću, dok ljudi koji slobodno vreme provode uz filmove nadoknađuju odsustvo sopstvenih doživljaja.