VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Treba li sa starošću biti sentimentalan?

Dopustiti joj da se pojavi, razotkriti je u svojoj ružnoći i dati joj pritom njen pravi glas i (ne)moć? Starost dolazi iznenada i nenajavljena - Mišel Montenj - prisetila sam se! Bingo!

Stižemo na sam početak romana-novele „Nesporazum u Moskvi“. Filozofkinje, matematičarke i književnice – ima li šta još o njoj a da nije pomenuto? - a da, rodonačelnice borbe za žensku ravnopravnost – jedinstvene Simon de Bovoar!

Tu, u njenoj noveli, melanholijom su osenčene ispovesti junakinje i njenog životnog partnera u njihovim zrelim godinama. Ako je to o ljubavnoj prolaznosti i beznađu, o uvek komplikovanim i nikad do kraja nedorečenim odnosima roditelja i dece, manje-više prigušene jadikovke za greškama i neostvarenim ciljevima iz mladosti, za propuštenim prilikama i (pogrešnim ideološkim) skretanjima, sve je tu ispričano.

Moskva šezdesetih godina 20. veka. Recimo da se to u ovoj noveli tako zove: neka vrsta nostalgije. Pa, da, tako se i zove, ako čitate od početka ovu knjigu: naizgled nostalgija za nekim prošlim vremenima. Njegovim, Sartrovim, više-manje političkim, ali ne i njenim, više-ličnim, Simoninim. Tako se to čita i tako se i nesporazum završava u ovom romanu. Ako je to roman a jeste, koji usisava unazad, baš kao i sećanje koje se vremenski odmotava unazad.

U pomenutom romanu-noveli, nimalo slučajno se de Bovoarova poistovećuje s likom Nikol. Ona je Nikol! Njen alter-ego.

Profesorka u penziji. Starosti oko 60 godina. Ona je izuzetno intuitivna, senzualna, osetljiva i to izražava upravo kroz svoju polnost. Andre je njen bračni partner, univerzitetski profesror u penziji, ideloški vezan za SSSR i francuske levičare. Starosti oko 65 godina, vezan je za svoju kćerku iz prethodnog braka. Mašu. Ona je poreklom Francuskinja, sada Ruskinja. Ona ovde, u Moskvi, sad stanuje.

Nikol je apriori neko ko ne odgovara baš mnogo ulozi dve, ili (tri) one stvari koje ne znamo o njoj. (iz filma Ž. L. Godara, 1966). No, razotkriće se i to!

U knjizi, o bračnoj krizi i krizi identiteta, kroz koju prolaze Nikol i Andre, smenjuju se gledišta ova dva lika, koja su dodatno zapetljana prisustvom Maše, Andreove ćerke iz prvog braka. U stvarnom životu, nije tajna da je Žan Pol Sartr, životni pratilac Simon de Bovoar, jedan od najznačajnijih filozofa 20. veka, u Rusiji imao intimnu vezu sa Lenom Zonjinom. Smatra se da je karakter i lik ove žene Simona preinačila u lik Maše iz pomenute novele. Hajde da malo zagolicamo pažnju čitalaca: Nije li to bio razlog što je ova novela (željom autorke), objavljena tek šest godina nakon njene smrti? Dakle, posthumno?

Ono što sledi je naš pokušaj novog čitanja ovog dela: ne treba zaboraviti da je Simon, jednako vična matematici (a i numeroligiji, dakako!), filozofiji, a da ne pominjemo njenih 5,000 ispisanih stranica filozofskih i književnih eseja, rasprava na temu ženske ravnopravnosti, romana...

Šta nam govori broj šest? U ovoj noveli je sve u znaku tog broja: Moskva, šezdesetih, Nikol u šezdesetoj, Andre u šezdeset i nekoj... Nije li broj šest posrednički broj između Principa i objave? Broj uzajamnog davanja i suparništva, broj mistične sudbine? Setite se šta se sve događalo na razmeđi polovine 20. veka, šezdesetih, u tadašnjoj SSSR? A u Evropi?

Ponekad likovi iz ove novele ne nalaze izlaz iz svojih životnih situacija; nekada budu uhvaćeni u vrtlogu istorijskih vremena; nekada grade neki svoj svet političke, rodne i drugih opredeljenosti na koji, svet tek pomalo može da vrši uticaj.

Godine 1966. penzionisani Sartr i de Bovoarova putuju u Moskvu. Tu je ključ nesporazuma – ne samo sa samom sobom, već i sa njenim sukobom sa Sartrom. Njene preokupacije su: kako da se pomiri sa starenjem, gubitkom energije, one seksualne i one mladalačke, svojim položajem intelektualke na marginama, u penziji. Iskrsavaju tu i njegove i njene sumnje, iz vizure muškarca, a i žene. Provlače se kroz dve tanane misli, u dijalogu koji je začudno vođen perom sjajne spisateljke. U raspravama Maše i njenog oca, u Moskvi, Sartr svojim dotadašnjim političkim uverenjima kao da više ne veruje. 

U „Nesporazumu u Moskvi“, nesporazum naizgled izbija prilikom putovanja. U stvari, nastavlja se... na relaciji Pariz - Moskva... Da li iz opsesije, ljubomore, strahova, ljubavi ili osećaja smrti? Svega, pa i ideologije?

Uostalom, prosudite sami.

Autor: Mirjana Marinšek Nikolić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
odlični naslovi po sjajnoj ceni da, moguće je, uz laguninu akciju 3 za 999  laguna knjige Odlični naslovi po sjajnoj ceni? Da, moguće je, uz Laguninu akciju „3 za 999“!
15.11.2019.
Spremite se! Omiljena akcija ponovo važi.   U svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca i na sajtu www.laguna.rs počinje akcija koja vam omogućava da kupite 3 sjajna naslova po ce...
više
posetite štand lagune na interliberu u zagrebu  laguna knjige Posetite štand Lagune na Interliberu u Zagrebu!
15.11.2019.
Izdavačka kuća Laguna ove godine drugi put učestvuje na zagrebačkom sajmu knjiga Interliber na zadovoljstvo čitalaca koji rado biraju Lagunina izdanja.   Najtraženije su knjige domaćih auto...
više
15 saveta za započinjanje dugoročnih razgovora o knjigama laguna knjige 15 saveta za započinjanje dugoročnih razgovora o knjigama
15.11.2019.
I, šta misliš o knjizi? Dobra je. Da li ti se dopala? Aha. Šta ti se dopalo u njoj? Bila je dobra. Za mnoge roditelje ovo je uobičajen razgovor sa decom o knjigama. Sve što roditelji žele jeste...
više
prikaz romana tetovažer iz aušvica heder moris laguna knjige Prikaz romana „Tetovažer iz Aušvica“ Heder Moris
15.11.2019.
Čuveni britanski lanac knjižara Vi Ejč Smit (WHSmith) ima svoj dvojac kritičara koji redovno predstavljaju nove naslove. Ričard i Džudi prijemčivim jezikom pišu o knjigama i komentarišu ih na neposred...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.