Svetislav Basara: Odušak u preterivanju

"Pisao sam zato što moram da pišem. Nema mi druge. Šta ću, da menjam profesiju?", kaže Svetislav Basara povodom svog novog romana "Anđeo atentata", u izdanju Lagune, koji je od juče u prodaji. Ujedno, ovo je odgovor i onima koje zbunjuje Basarina spisateljska hiperproduktivnost, koji, pored svega ostalog, svakodnevno piše famozne kolumne u našem listu. Njegovo novo ostvarenje "Anđeo atentata", ispod čijeg naslova na koricama stoji "Tabloid", roman je o besmislu istorije, i istoriji kao tabloidu, o destruktivnosti nacionalizama, tesnoj povezanosti evropske kulture i varvarstva i mračnim stihijama koje ruše sve pred sobom, a koje mi, savremenici, sagledavamo kao progres. 

- Konačno, smatrao sam pravičnim da Francu Ferdinandu, makar i posmrtno, dam šansu da progovori o okolnostima koje su dovele do atentata na njegovu ličnost - kaže povodom svoje nove knjige Basara. U njoj, sudeći prema najavnoj "špici" i odlomcima, čitaoce očekuje mnogo smeha. -Gorkog, prilično gorkog - potvrđuje Basara za Danas.

Postavka romana je takva: austrougarski nadvojvoda Franc Ferdinand, s one strane groba, diktira svom posmrtnom sekretaru Ferdinandu Berhtoldu svoje viđenje Sarajevskog atentata, njegovih uzroka i posledica. Njegove reči i razmišljanja Basara oblikuje s nepresušnim smislom za humor i ironiju i, kako ocenjuju stručnjaci, "kroz nemoguć dijalog dvojice protagonista romana obesmišljava stereotipna istorijska tumačenja, nudeći svoju, umetnički uverljivu istinu o presudnim događajima koji su doveli do Prvog svetskog rata" i pri tome "ismeva balkansku aljkavost i ratobornost koliko i germansku dekadenciju i oholost, i izlaže bespoštednoj poruzi podjednako velike i male narode u grotlu 20 veka." Na pitanje šta mu bi da piše "tabloid" i lansira ga uoči današnjeg Svetskog dana knjige, Basara kaže:

- Sve je tabloidno, pa su i romani postali takvi. Naravno, šalim se, ovo je ozbiljna priča ispričana na prividno tabloidnom nivou.

Upitan čime je najviše zadovoljan u vezi s svojim novim romanom, tvrdi:

- Zadovoljan sam što sam sebi dao baš, onako, oduška u preterivanju i što sam postigao veliki stepen slobode. Mislim da je to najbolje u ovoj knjizi. Pričati bez dlake na peru - smatra Basara i dodaje da je na čitaocima i kritici da prosude koliko je ovo u knjizi u ukupnom utisku uspeo da artikuliše.

- Zapravo, to je priča o obesmišljenosti istorije, o jednovekovnoj smesi svakakvih gluposti koje se doživljavaju kao mudrosti, dok se mudrosti predstavljaju kao gluposti. Knjiga ima oko 270 strana i ne mogu ja to sada u 27 reči da kažem.

Najbolje da se pročita, sugerišemo mi.

- Najbolje je da se pročita - kaže i Basara.

Ima li to smisla, čitaju li ljudi knjige, pitamo ga na kraju.

- Čitaju. Za divno čudo čitaju. Možda i više nego pre 30 godina - konstatuje Svetislav Basara kao takav, za Danas.

Autor: A. Ćuk
Foto: Stanislav Milojković
Izvor: Danas