Ridiger Dalke: Ne čekajte bolji život od političara, stvarajte ga sami

Kriza nas podseća da iz određene situacije treba da izvučemo nešto konstruktivno, da preuzmemo odgovornost za sopstveni život i to je najvažniji posao, kaže popularni nemački psihoterapeut Ridiger Dalke, i dodaje: "Ljudi samo čekaju od političara da im srede život. Ali, ako čekate političare, proći će vam život. Svako treba da se bavi sobom, i tako nastaju zdrava društva!"
 
Ovaj intervju je pomalo neprijatan, jer nas lišava uverenja da nam je u životima loše jer živimo u Srbiji. To bi mogla da bude parafraza i sažetak priče sa poznatim nemačkim psihoterapeutom Ridigerom Dalkeom, koji je u aprilu posetio Beograd. Izdavačka kuća "Laguna" organizovala je treći put gostovanje ovog poznatog doktora za dušu, čiji su knjige mnogima bile uspešnija terapija od lekova, kao i poziv na ličnu promenu i uvažavanje psihosomatike.
 
Posle knjiga "Bolest kao put", "Bolest kao govor duše" i "Zakoni sudbine", ovaj doktor medicine i psihoterapeut-holističar govorio je o svojoj poslednjoj knjizi objavljenoj kod nas "Životne krize kao prilike za razvoj" pred publikom u hotelu "Hajat".
 
U intervjuu za "Blic" objašnjava kako u Srbiji, zemlji u stalnoj krizi, približiti filozofiju da je do nas, a ne do društvenog poretka, vlasti, nemaštine, srozanog sistema vrednosti.
 
Prosečni stanovnik Srbije je bez para, zadužen i depresivan. Njemu kad kažete da je kriza prilika za razvoj, kao da mu lupite šamar. Kako ga ipak oraspoložiti?
 
– Kriza je svuda u Evropi, u Americi, u čitavom svetu. I osećaj tog šamara imao bi svako, ali pesimizam i osećaj krize nemaju veze sa primanjima, već generalno sa stavom u životu. U životnoj krizi uvek postoje dve strane. Stari Kinezi imaju odličan simbol za krizu, gde se vidi i velika opasnost i velika šansa. U svakoj krizi imate dve mogućnosti. Možete da budete depresivni, a možete i da budete optimistični i da iznalazite načine da se otvaraju perspektive. U staroj Grčkoj je takođe postojao izraz za krizu, ali u tom njihovom izrazu nalazi se i izraz odluka. Tako da vas svaka kriza podstiče na određenu odluku, da odlučite koju stranu želite, optimističnu ili pesimističnu, i šta vi lično možete iz toga da izvučete. U svakoj krizi mora se proći taj težak period. Kada izgubite posao, ako ostanete optimistični i imate veru u dobro, verovatno ćete pronaći i bolje rešenje i bolji posao nego na primer prethodni. Ako budete u raspoloženju da patite i da se osećate kao žrtva, onda će vas taj pesimizam pojesti.
 
To znači da bez obzira na to šta nam se događa, treba da sagledamo širu sliku? Imamo mi izreku "Ko zna zašto je to dobro"...
 
– Upravo tako. Na primer, ja sam imao tešku saobraćajnu nesreću sa 50 godina. Čudo je bilo da sam preživeo. I nisam imao nikakvu povredu, osim nekoliko posekotina na licu, ostalo je bilo sve savršeno. Ali sam se zapitao kakvo značenje ima to što sam bio tako blizu smrti. I pošto i inače nisam voleo da vozim, odlučio sam da prestanem. To mi je uštedelo toliko vremena. Već 15 godina sam bez automobila, to mi je bila najbolja odluka koju sam mogao iz toga da izvučem. Slično iskustvo sam imao kao srednjoškolac, uspešan skijaš. Osvajao sam medalje, ali sam za kratko vreme lomio obe noge i povredio rame, da sam dva meseca ležao u krevetu. Shvatio sam da ako nastavim da skijam, sledeće lomim vrat. Prvo sam se protivio povratku u školu i ideji da studiram nešto veliko, jer sam u porodici imao lekare, teologe. I dosta sam patio. Nisam ipak dozvolio depresiji da me savlada, već sam odlučio da se ozbiljno posvetim školovanju. Sada sam zadovoljan i srećan što sam izabrao taj put. Možda bih danas bio instruktor skijanja ili poznati sportista, ali to me stvarno ne zanima. Iz te krize i depresije došla je dobra odluka.
 
Govorite da je i bolest jedna vrsta krize i poziv na promenu u životu?
 
– Iskustvo u radu sa ljudima pokazalo mi je da ljudi koji boluju od raka mogu da se izleče ako odluče da promene svoj život. Imao sam pacijenta koji je, kako je sam govorio, morao da doživi dva srčana udara da bi postao svestan da ima ženu i decu i unuke. Sve je to prolazilo pored njega. On je bio menadžer, veoma uspešan, ali nikad nije shvatao šta mu je stvarno važno. I ta kriza za njega je bila značajna. Danas imam preko sto pacijenata koji su od svoje bolesti napravili lične uspehe. To možete da uradite sa svim kriznim periodima u životu.
 
Mi u zemljama bivše Jugoslavije ne oskudevamo u motivima za različite krizne periode...
 
– Ako pogledam Jugoslaviju za vreme socijalizma, svi su bili raspoloženi, ljudi nisu mnogo radili. Moj otac je bio direktor jedne kompanije i voleo je da dolazi ovde, zato što je osećao da je ovde opuštena atmosfera. Tito ne može biti toliko loš kad su ljudi ovde ovako srećni, govorio je, iako je u isto vreme mrzeo situaciju u Istočnoj Nemačkoj... Ali ovde sa mediteranskom klimom, sve je bilo drugačije. A onda ste upali u krizu, ratovi devedesetih. Sada je raspoloženje drugačije, stigao vam je kapitalizam, ljudi više rade, manje su zarade. Sad osećate da je novac manje bitan, a da su odnosi bitniji.
 
Ali političari nam stalno obećavaju bolji život. Da čekamo?
 
– Kriza je ta iz koje treba da izvučemo nešto konstruktivno, da preuzmemo odgovornost za sopstveni život i to je najvažniji posao. Ljudi samo čekaju od političara da im srede život. Ja mislim da ako čekate političare, proći će vam život i ništa nećete uraditi. Svako treba da se bavi sobom, i tako nastaju zdrava društva. Ne treba da žalite ni za čim. A mnogo ljudi stalno žali za nečim. A to ne vodi ničemu.
 
Šta predlažete?
 
– Treba da razvijamo psihološke, ekonomske i političke mogućnosti za reagovanje na nove situacije. Treba da se oslanjamo na tzv. šering ekonomiju, gde se sve više dele troškovi i da, što je više moguće, smanjimo troškove. Ja na primer kada nekud putujem ne odsedam u skupim hotelima, već u stanovima koje iznajmljujem i delim sa ljudima koji u tom gradu žive. Držim onlajn kurseve po mnogo nižoj ceni. I na poslu treba da stvaramo polja koja su važna za naša osećanja. Ako ostanemo samo u zoni konkurencije, to je život pun stresa i prečica do bolesti. Moramo da krenemo dalje, da se usaglašavamo sa promenama. Ali svako od nas može mnogo toga da uradi.
 
Počnite od ishrane
 
– Raspoloženje ćete najlakše promeniti ako promenite ishranu. Tromost u glavi, konfuzija, apatičnost, sve je to kod velikog broja ljudi posledica unosa slatkiša i testa. Pa vidite, i vaš Đoković kad je prestao da jede gluten otkrio je sav svoj potencijal i postao najbolji teniser sveta. Ja sam takođe izbacio gluten iz ishrane. Ali treba da proverite, možda vama to ne smeta. Takođe, sad su već i naučno dokazane studije koje kažu da proteini životinjskog porekla nisu zdravi. Ja ne jedem meso već 40 godina i često postim, iz zdravstvenih razloga, i takvom ishranom koncentracija je jača, a meditacija dublja. Možda vama to neće raditi, ali isprobajte, otkrivajte šta je najbolje za vas. Stalno treba da radimo na ažuriranju androida u našoj svesti i onda naš kvalitet života postaje bolji - kaže Dalke.
 
Ljubav je najjači lek
 
Dalke najčešće govori o psihosomatskoj medicini, prema kojoj svaki simptom ima svoju simboliku i značenje na unutrašnjem, psihološkom nivou.
 
"Teme sa kojima nismo usklađeni, često skliznu u telo, pa telo postane pozornica za predstave koje nismo odigrali u svesti. Zato je bitno da se bolest leči i na psihološkom nivou, ne samo fizičkom", kaže Dalke. On u knjizi "Bolest kao put" uz objašnjavanje simbolike simptoma, predlaže pitanja koja čovek sebi treba da postavi u određenim bolestima.
 
Disanje: Šta mi preseca dah, šta neću da prihvatim, šta neću da pustim? Primer: bronhijalna astma, kad osoba želi previše da udahne (uzme), a malo izdahne (malo daje). Uzimanje bez davanja dovodi do osećaja gušenja
Prehlada: Krizna situacija kada nam je sve "došlo do guše" i "izlazi na nos". Telo nas preko prehlade povlači da se odmorimo i svarimo neke svakodnevne situacije
Varenje i problemi sa želucem: Šta ne mogu ili neću da progutam, kako postupam sa svojim osećanjima, da li se jedem u sebi? Primer: čovek koji guta svoju ljutnju ima želudačnu kiselinu
Dijabetes: Nesposobnost da se šećer (slatko kao simbolika ljubavi) asimiluje, prihvati ljubav
Debelo crevo i zatvor: Duševni utisci se gomilaju a čovek ne uspeva da se od njih ponovo distancira
Oboljenje bubrega: Kakve probleme imam sa svojim partnerom?
Pitanje za bolesti srca: Da li su kod mene srce i glava, osećanja i razum u ravnoteži, da li slušam svoje srce?
Visok krvni pritisak: Suzbijena agresivnost
Nizak krvni pritisak: Čovek se plaši ispoljavanja sebe i svojih želja
Dalke navodi da je srce jedini organ koji ne napada rak, što upućuje da je ljubav i prema sebi i prema drugom, kako kaže, najjači lek.
 
Autor: Željka Mrđa
Foto: G. Srdanov / RAS Srbija
Izvor: Blic