Laguna - Bukmarker - Prvi put na srpskom „Nesporazum u Moskvi“ Simon de Bovoar - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prvi put na srpskom „Nesporazum u Moskvi“ Simon de Bovoar

Novela „Nesporazum u Moskvi“ velike francuske književnice i filozofkinje Simon de Bovoar nastala je 1966–1967, a prvi put objavljena 1992. u časopisu Roman 20–50, nakon njene smrti. Novela koju Simon de Bovoar nije želela da objavi zbog očiglednih aluzija na njen privatni život sa Sartrom sada se prvi put pojavljuje na srpskom jeziku! Od subote, 8. avgusta knjigu možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
 
„Nesporazum u Moskvi“ govori o bračnoj krizi i krizi identiteta kroz koju Nikol i Andre, bračni par profesora u penziji, prolaze za vreme putovanja u Moskvu. Provlačeći problem komunikacije kroz celo delo, De Bovoar analizira gorke posledice starenja: propadanje tela, odustajanje od planova i seksualnog života, gubitak nade... Posledica zaoštravanja „nesporazuma“ jeste sve dublje zaranjanje u prošlost koje na kraju dovodi do zapitanosti o samom smislu ljudskog života. U brzom ritmu smenjuju se stanovišta glavnih likova te tako paralelno stičemo uvid u muško i žensko gledište, njihove razlike i sličnosti. Simon de Bovoar je već koristila ovakav dvostruki fokus u svojim ranijim romanima, ali nikad sa tolikim intenzitetom i takvom komplementarnošću kao u „Nesporazumu u Moskvi“.
 
Simon de Bovoar je jedna od najkontroverznijih figura dvadesetog veka, književnica, filozofkinja egzistencijalizma, teoretičarka, politička aktivistkinja i feministkinja. Rođena je u Parizu 1908. godine u buržoaskoj katoličkoj porodici. Bankrot njenog dede po majci, bankara, osramotio je celu porodicu i ostavio je u siromaštvu. Otac joj je, međutim, preneo svoju ljubav prema književnosti i studijama. Bio je ubeđen da jedino uspeh u školi može izvući njegove ćerke iz siromaštva.

Sa četrnaest godina Simon de Bovoar postaje ateista i odlučuje da posveti svoj život studijama i pisanju. Godine 1929, kada je imala 21 godinu, De Bovoar je postala najmlađi diplomirani filozof i deveta žena koja je dobila ovo zvanje.

Na Univerzitetu je upoznala Sartra, svog životnog saputnika. Nikada se nisu venčali i živeli su odvojeno kako bi izbegli laži i kako bi mogli zasebno da uživaju u ljubavnim avanturama a da one ne postanu predmet prebacivanja.

Postaje poznata nakon objavljivanja svog najvažnijeg feminističkog dela, knjige „Drugi pol“, obimne, egzistencijalističke analize položaja žena, koja je verovatno najuticajniji feministički tekst XX veka.

Simon de Bovoar je umrla 1986. godine i sahranjena je pored Sartra na groblju Monparnas.


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
moderna bajka roman zoe mome kapora u prodaji od 27 januara laguna knjige Moderna bajka – roman „Zoe“ Mome Kapora u prodaji od 27. januara
26.01.2022.
Roman „Zoe“, veliki hit Mome Kapora, uzbudljiva je priča o izgnanoj princezi u Njujorku, koju slučajno otkriva mladi istoričar umetnosti na aukciji slika, gde se bore za njen portret iz detinjstva. ...
više
vladimir kopicl i miomir petrović u trci za vitalovu nagradu laguna knjige Vladimir Kopicl i Miomir Petrović u trci za Vitalovu nagradu
26.01.2022.
Na konkurs za uglednu nagradu „Zlatni suncokret“, koja je u javnosti poznatija kao Vitalova nagrada, pristiglo je više od 200 naslova. Članovi žirija Dragan Babić, Dragan Jovanović Danilov i pr...
više
nedeljnik u knjižarama delfi laguna knjige Nedeljnik u knjižarama Delfi
26.01.2022.
Novi broj lista Nedeljnik naći će se na kioscima u četvrtak, a od petka ga možete kupiti za samo 10 dinara u svim knjižarama Delfi širom Srbije uz kupovinu bilo koje Lagunine knjige, knjige drugih izd...
više
knjige uvezane ljudskom kožom nisu izmišljotina laguna knjige Knjige uvezane ljudskom kožom nisu izmišljotina
26.01.2022.
„Antropodermičke“ knjige mogu zvučati kao tema iz nekog horor filma, ali je zato Megan Rozenblum istražila njihovu i te kako stvarnu istoriju za svoju novu knjigu Dark Archives: A Librarian’s Investig...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.