Dejvid Van rođen je 1966. godine na Aleutskim ostrvima, a detinjstvo je proveo u Kečikanu na Aljasci.
Dvanaest godina nijedan agent nije želeo da ponudi izdavačima njegovu knjigu „
Legenda o samoubistvu“. A kada je konačno objavljena, osvojila je jedanaest međunarodnih nagrada i njen pisac stekao je svetsku slavu. Nakon objavljivanja prvog romana napisao ih je dosta, ali su samo dva prevedena na srpski, ovaj koji predstavljamo i „
Jarčeva planina“. Ostaje nam da se nadamo da je izdavanje „Akvarijuma“ ili „Prljavštine" stvar bliske budućnosti.
Podučavao je na Stanfordu, Kornelu, čije ima diplome, na FSU-u i USF-u, a trenutno radi kao profesor na Univerzitetu u Vorviku u Engleskoj i počasni je profesor na Univerzitetu u Franš-Konteu.
Pisao je za renomirane časopise širom sveta.
BBC,
National Geographic,
CNN i drugi snimali su dokumentarne filmove o njemu.
„Legenda o samoubistvu“ je roman o biblijskom, univerzalnom odnosu oca i sina, delimično autobiografski, pošto autor posvećuje svoj roman ocu koji je izvršio samoubistvo. Sudar memoarske proze i fikcije prvi je sloj knjige, ispisan u prvom licu. Ali postoji središnji deo, fikcija u fikciji, tamo gde je srce i utroba, napisan u trećem licu, na prelepoj Aljasci, konkretno, slabo naseljenom ostrvu Sakvan, u kome Roj, trinaestogodišnji tinejdžer i njegov otac provode dane u divljini i izolaciji, družeći se sa orlovima i kraljevskim lososima.
Cilj je da se otac i sin zbliže jer se njihov odnos prekinuo razvodom roditelja pre jedne decenije.
Na toplom kalifornijskom suncu, gde je živeo sa majkom posle razvoda, ali i u lednicima Aljaske, sin preispituje razvod roditelja, rasturanje porodice, rane svoje i sestrine. Kako god ga posmatrao, kao sudija ili saučesnik, vidi da je otac odgovoran za porodični sunovrat jer je još u braku varao majku, ono što je imao nije mu bilo dovoljno, a nakon razvoda se ponovo oženio, ženom mnogo mlađom od sebe. Ni drugi brak nije opstao. Očeva duša čeznula je za spasenjem, a srljala u kaljugu i živo blato.
Nakon svih brodoloma, dva braka, neuspešnih veza, nestalnih i kratkovekih karijera, od zubarske do poslova vlasnika broda i morskog vuka, otac vraća sina na Aljasku, da u divljini i lepoti predela ponovo uspostave blizak odnos. Ali otac više nije vrcav i sjajan uzor, već olupina od čoveka.
Nećemo vam otkrivati meandre i nagle preobražaje u pripovedanju. Pričaćemo vam o jednostavnom životu u kolibi, pripremanju hrane, pecanju, soljenju i skladištenju ribe, lovu, spremanju mesa divljači, bobica hrane, džemova, drva za zimu, koji Van odlično poznaje. Pravljenje zaliha, spremišta, tremova, baraka okupira im pažnju, ali ludilo i sunovrat očeve duše su neminovni i kao voda lako pronalaze svoj put.
Duševna bolest, već ispoljena, kao trulež buja u netaknutoj prirodi, a bolne opsesije vode u očajanje. Otac se ispoveda sinu kao terapeutu. Kad rida u svojoj vreći za spavanje, ne skrivaju ga zidovi i gluve sobe. U sina ulaze očeve slabosti, plač i depresija, žal za onim što nije ovde prisutno.
Da li osoba koja ima problem uopšte može da pomogne drugome? U pitanju je pomoć detetu, koja mu je izgleda uskraćena. Otac se ovde ponaša kao tinejdžer, a adolescent kao odrastao, zreo čovek. Kako će se nova konekcija završiti? Inverzijom ili korozijom životnih uloga?
Kad lososi polete i orlovi zagnjure, oni koji su izgubili bliskost ponovo će je pronaći. Ili ipak neće? Uprkos legendi Vanovih.
Autor: Silvana Hadži-Dokić
Izvor: Ekspres