Prikaz knjige „Ranjav i željan“: Borba i boemluk Bore Stankovića

U Laguninim izvrsnim publicističkim izdanjima kao što su „Kad su veliki pisci bili deca“, „Zanimljiva istorija Srba u 147 priča“ i „Siluete starog Beograda“ imali smo prilike da se upoznamo s intrigantnim detaljima iz života nekih od naših najslavnijih književnika čije su sudbine neretko umele da budu i burnije od njihovih čuvenih dela, a sada u knjizi „Ranjav i željan“ dobijamo celo jedno delo posvećeno „srpskom Dostojevskom“, ocu našeg psihološkog romana, Borisavu Stankoviću. Zanimljivo je da nam njegov životopis pristiže iz pera jednog stranca, nemačkog slaviste Roberta Hodela, koji je njegova dela ranije prevodio na nemački i sada nam kao član Srpske akademije nauka i umetnosti donosi opsežnu i temeljnu studiju o životu i radu tvorca „Nečiste krvi“, „Koštane“, „Gazda Mladena“ i „Tašane“. Obogaćena fotografijama, knjiga nam osvetljava pisca koji je u Srbiji podjednako obožavan zbog svoje književnosti, ali i prokužen zbog saradnje s okupatorima tokom Velikog rata. Na kraju teksta, Hodel nam daje ne samo hronologiju piščevog života, godinu po godinu, i bibliografiju, nego čak i spisak svih televizijskih i filmskih ekranizacija njegovih radova.

Od rođenja u Vranju, školovanja, studija, prvih književnih uspeha, do odlaska u Pariz, Prvog svetskog rata i optužbi za kolaboraciju, pratimo jedan vrlo turbulentan, bolom i patnjom protkan život koji je svojom surovošću verovatno i probudio onu književnu osetljivost i namučenost iz kojih se rađaju najveći pisci. A Bora je bio uzor čak i našem nobelovcu Andriću. Mada je umro tek prešavši pedesetu, uništen alkoholom s kojim se družio maltene otkako je prohodao, ogorčen i prezren od strane javnosti, iza sebe je ostavio neprolazne klasike naše književnosti koji i danas plene ljubavlju i saosećanjem, ali i mračnom kobi, dertom i čežnjom. Da je pisao na engleskom, nemačkom ili francuskom, Hodel smatra da bi Bora danas bio jedan od najznačajnijih predstavnika evropskog modernizma na svetu.

Dok su mu privatni život obeležile neposustajuća tvrdoglavost, koja mu je izazivala mnoge probleme u činovničkoj karijeri, i konstantno nepovoljna novčana situacija, uz nemogućnost da se udalji od kafana, u profesionalnom životu ostaje upamćen po „samoniklom“ talentu, običaju da u delima ne sudi i ne komentariše, i time što je regionalnom motivu dao sveljudsku boju i psihologiju. Uspeo je da trajno ovekoveči svet u kom se hrišćanstvo stapa s orijentalizmom u sudaru potpuno oprečnih tradicija i načina življenja.

Knjiga će nam otkriti da je bio na svoju ruku, nepopravljivi namćor (od čega ga čak ni vojska nije izlečila), da je svet često doživljavao senzualno i puteno (imao je dosta žena za kojima je uzdisao, a u gimnaziji je napisao i vrlo hvaljen roman o mladalačkom onanisanju), što će se kasnije manifestovati u vidu erotike vazda prisutne u njegovim delima. Saznaćemo i da je ceo život bio na ivici bede i moljakao za pare (mada pisce čitaoci često zamišljaju kao ugledne i glamurozne), radio kao bibliotekar, činovnik, arhivar, carinik, poreznik, čak i kontrolor u pivari, ali je zanimljivo da dok jedva preživljava, ipak uspeva da završi prva i otpočne gotovo sva svoja najveća dela. S „Koštanom“ će prvobitno doživeti debakl (pola beogradske publike je napustilo salu jer nisu razumeli vranjanski govor, a druga polovina je, navikla na južnjačku vrcavost Stevana Sremca očekivala komediju), ali će posle prerade i Skerlićeve dobre kritike postati unosan izvor prihoda za Boru. Danas je to najizvođenija drama u istoriji srpskog pozorišta na čijimse daskama izvodi preko 120 godina.

Upoznaćemo se i sa Borinim privatnim životom i saznati da se oženio Angelinom posle dve nedelje poznanstva i da je potom njihov skromni dom pretvorio u neku vrstu mehane za svoje prijatelje koji su u njoj terevenčili, nekada i danima. Poput Tolstojeve žene i Angelina je više puta svojeručno prepisivala njegovu „Nečistu krv“. Saznaćemo i da ga je kraljica Draga Mašin sponzorisala, da se jednom zamalo potukao s Radojem Domanovićem, da se s Nušićem nasmrt posvađao, a da je sa Šantićem čak i letovao. A ta prgavost, svojeglavost i kratak fitilj, osobine su koje se Bori pripisuju od najranijih dana, pa sve do prerane smrti. Tako se lako može zaključiti da mu je život bio borba na dva fronta, ali ona koju je daleko lakše vodio s vanjskim svetom, nego sa sobom samim.

Autor: Miroslav Bašić Palković