Laguna - Stevan Sremac - Knjige o kojima se priča
Stevan Sremac

Stevan Sremac

Geografija koja prati Sremčevu fikciju uveliko je inspirisana njegovom biografijom i životom u trima sredinama: vojvođanskoj, niškoj, beogradskoj. Rođen je u zanatlijskoj porodici u Senti 1855, odakle se u dvanaestoj godini seli u Srbiju u kojoj se školuje i gde na Velikoj školi diplomira iz istorije 1878. Posle profesorskog službovanja u Nišu i Pirotu, on će se u Srbiju vratiti 1892.

Na sebe je skrenuo pažnju 1875, kada mu je u Srpskom pregledu štampana Ivkova slava, koju je sa Dragomirom Brzakom dramatizovao 1901. Objavljivao je romane, dužu prozu koju je nazivao „velikim pripovetkama“: Limunaciju na selu je objavio 1896, Pop Ćiru i pop Spiru 1898, Vukadina 1903. i Zonu Zamfirovu 1907. Zasebno su štampane i neke njegove humorističko-satirične pripovetke: Božićna pečenica, Čiča Jordan, Jeksik-adžija, humorističan spev Čovekova tragedija ili Bal u Elemiru, Kir Geras...

Pripadao je boemskom krugu pisaca, što se odrazilo na njegov humorističko-satiračan ton pripovedanja. Sam neženja, duhovito je pisao o „matorim momcima“ „koji se tuže na vlažno vreme i na rđavu kujnu“. Posle srpsko-turskih ratova, u kojima je kao dobrovoljac učestvovao, živeći u novooslobođenim srpskim gradovima, Sremac je pisao o tranzicionoj kulturi juga – smenjivanju turskog novim srpskim vremenom, orijentalnog zapadanjačkim. Njegov tradicionalizam i konzervativizam vide se, s jedne strane, u humorističko-satiričnim opisivanjima čoveka novog doba i zapadnograđanske kulture, i, s druge, u tematizovanju orijenta, sevdaha i narodskog života. Paralelno sa realističkim i humorističkim tekstovima pisao je pesudoistorijsku prozu poetizujući narodnu istoriju (Iz knjiga starostavnih, 1906). Umro je u Sokobanji 1906. godine.

Nezaboravni likovi u delima za sva vremena – „Romani“ Stevana Sremca u prodaji od 22. decembra

18.12.2020.
Ivkova slava • Zona Zamfirova • Pop Ćira i pop Spira • Limunacija na selu • Vukadin • Kir Geras Više od jednog veka romani i duže pripovetke Stevana Sremca zasmejavaju i razgaljuju čitaoce svojim l...
više

Edicija „Klasici srpske književnosti“ bogatija za roman „Zona Zamfirova“ Stevana Sremaca

18.10.2018.
„Zona Zamfirova“ Stevana Sremca, treća knjiga iz Lagunine edicije „Klasici srpske književnosti“, od 21. oktobra naći će se na Sajmu knjiga u Beogradu, a od 22. oktobra u svim knjižarama Delfi, Lagunin...
više
t s eliot nije bio u pravu ili dokle ide plagiranje laguna knjige T. S. Eliot nije bio u pravu ili dokle ide plagiranje
19.04.2021.
T. S. Eliot je jednom rekao: „Dobri pisci pozajmljuju, najbolji pisci kradu“. Pošto je očigledno ovaj savet shvatila bukvalno, Helena Hegeman, sedamnaestogodišnja nemačka spisateljica, „izmiksovala je...
više
tri čuvene šekspirove tragedije nastale su tokom burnog perioda u engleskoj istoriji laguna knjige Tri čuvene Šekspirove tragedije nastale su tokom burnog perioda u engleskoj istoriji
19.04.2021.
Kao neko kome u životu nisu uvek cvetale ruže, Vilijam Šekspir je znao kako da teške situacije preokrene u svoju korist. Ako ništa drugo, u trenucima krize je uvek mogao da se osloni na svoj talenat. ...
više
 žao mi je, čekaju me anjes marten ligan laguna knjige „Žao mi je, čekaju me…“ Anjes Marten-Ligan
19.04.2021.
Postoje knjige kojima ne trebaju nikakvi specijalni efekti, knjige koje vam se nametnu zbog svoje jednostavnosti i očiglednosti. Anjes Marten-Ligan ume da napiše takvu knjigu. Ono o čemu govori nam je...
više
roman p s volim te ne govori samo o izgubljenoj ljubavi laguna knjige Roman „P.S. Volim te“ ne govori samo o izgubljenoj ljubavi
19.04.2021.
Kada sam prvi put pročitala ovaj roman, odmah mi se dopao, a sada nakon ponovnog čitanja, zavolela sam ga još više. Ovo je priča o ljubavi među srodnim dušama – ne o savršenoj ljubavi, već o onoj koja...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.