Laguna - Bukmarker - Povodom 125 godina od rođenja srpskog nobelovca - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Povodom 125 godina od rođenja srpskog nobelovca

„Jedini srpski pisac koji je živ u svetskoj književnosti je Ivo Andrić, njegova dela su prevedena na 49 jezika i on nije samo naš, već i savremenik svih čitalaca u svetu. Andrić je najtiražniji srpski pisac kada govorimo o piscima čija je vrednost nesporna. On je među nama i tu će dugo ostati“, ističe Miro Vuksanović predsednik Upravnog odbora Zadužbine Ive Andrića i predsednik Organizacionog odbora za obeležavanje 125 godina od rođenja Ive Andrića.

Jubilej, 125 godina od njegovog rođenja, obeležava se brojnim programima koje organizuju Srpska akademija nauka i umetnosti i Zadužbina Ive Andrića, ali i pojedinačne ustanove u Beogradu i Srbiji.

„Naći ćete u podacima o Andriću da je on rođen 9. oktobra, na drugom mestu ćete naći da je rođen 10. oktobra jer taj datum rođenja nije tačno utvrđen. Kada su ga svojevremeno pitali da on to razreši, on je rekao: 'Pa koga interesuje u koji datum i u koji sat sam ja rođen.' Tako Zadužbina Ive Andrića drži da je to 10. oktobar, a u nekim zvaničnim dokumentima piše 9. oktobar“, kaže Miro Vuksanović za Blic.

Danas, u utorak 10. oktobra, u Zadužbini koja nosi njegovo ime, biće uručena Andrićeva nagrada i predstavljen godišnjak „Sveske“, koji izlazi već četrdesetak godina i uvek je u celini posvećen Andriću i njegovom delu.

Već u petak, 13. oktobra, u SANU će biti održana Svečana akademija na dan kada se 1974. Andrić poslednji put pojavio u javnosti.

„Tada su u Narodnom pozorištu u Beogradu Andrić, Crnjanski, Selimović, Ćopić, Matić, Vučo, Popa i Stevan Raičković čitali svoje radove u čast oslobođenja Beograda, Andrić poslednji put javno čitao odlomke svojih pripovedaka, pred odlazak u bolnicu odakle se nije vratio“, podseća Vuksanović.

Svečana akademija imaće dva dela – „Akademici o Andriću“ u okviru koga će pet pisaca i članova SANU govoriti o Andriću, i „Andrić o akademicima“ sa odabranim tekstovima od Vuka i Zmaja, preko Skerlića, do Dučića, koje će govoriti glumci, a program će se završiti monologom Nebojše Dugalića iz „Proklete avlije“.

„Andrić je postao zajedno sa Vukom i Njegošem treći stub srpske kulture. Ne bismo pogrešili ako bismo rekli da su Vuk, Njegoš i srpski jezik njegovi roditelji“, kaže za Blic akademik Matija Bećković, jedan od govornika na Svečanoj akademiji.

Najambiciozniji deo programa, prema rečima Vuksanovića, je naučni skup 13. i 14. decembra u organizaciji Akademije, koji će okupiti 42 istoričara književnosti i književnih kritičara sa katedri i instituta na kojima se izučava srpska književnost.

Na sajtu Zadužbine Ive Andrića nalazi se snimak uručenja Nobelove nagrade piscu i njegov govor prilikom dodele nagrade.

 


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.