Pored svakog artikla nalazi se dugme „Dodaj u korpu“ – kliknite na njega i artikal će automatski biti dodat u Vašu korpu.
Artikle u korpu možete na isti način dodati i sa svoje liste želja. U svakom trenutku pogledom na korpu u gornjem desnom uglu ekrana možete da vidite koliko artikala imate u korpi.
Kada ste odabrali sve artikle koje želite da kupite, kliknite na korpu u gornjem desnom uglu ekrana i otvoriće vam se obrazac za kupovinu.
Odabrane knjige možete platiti karticom, pouzećem ili uplatom na račun.
Troškovi dostave su 220 dinara za plaćanje karticom i uplatom na račun, i 220 dinara za pouzeća.
Troškovi isporuke za inostranstvo su 2990 dinara – pakete isporučuje DHL.
„Ponekad izgleda da čovečanstvo od prvog bleska svesti, kroz vekove priča samo sebi, u milion varijanata, uporedo sa dahom svojih pluća i ritmom svoga bila, stalno istu priču. A ta priča kao da želi, poput pričanja legendarne Šeherezade, da zavara krvnika, da odloži neminovnost tragičnog udesa koji nam preti, i produži iluziju života i trajanja.“ Ivo Andrić
Od 1920. do kraja života, za više od pola veka svog plodnog stvaralačkog rada, Andrić je napisao više od sto priča koje se mogu uvrstiti u svaku antologiju svetske priče. Majstor kratke prozne forme, samo naizgled tradicionalan u naraciji i stilu pripovedanja, Andrić zapravo pripada onim velikanima savremene svetske priče koji se uvek čitaju sa novim uzbuđenjem, lako i u dahu. Štaviše, kako vreme prolazi, Andrić je sve moderniji.
Bilo da pripoveda o bosanskim Muslimanima, Turcima ili Jevrejima, o ženama, gradovima ili fratrima, o neobičnim likovima koje je upoznao ili zamislio u Sarajevu, Višegradu ili Beogradu, Andrić sa neodoljivom ironijom, prepoznatljivim i jedinstvenim stilom uspeva u svojim pričama da čitaoca uvek iznova, kako je sam umeo da kaže, „iznenadi nečim poznatim“.
U govoru pod nazivom „O priči i pričanju“, koji je održao prilikom primanja Nobelove nagrade u Stokholmu 1961. godine, Andrić će sam sublimirati svoj pripovedački kredo: „Pripovedač možda priča sam sebi svoju priču, kao dete koje peva u mraku da bi zavaralo svoj strah? Ili je cilj toga pričanja da nam osvetli, bar malo, tamne puteve na koje nas često život baca, i da nam o tom životu, koji živimo ali koji ne vidimo i ne razumemo uvek, kaže nešto više nego što mi, u svojoj slabosti, možemo da saznamo i shvatimo.“
O delu Ive Andrića je toliko puno napisanih studija i prikaza da je prilično teško napisati sadržaj koji se ne ponavlja. Talenat Ive Andrića je veoma raskošan, kada kažem talenat ne mislim samo na talenat za pisanje, već i na talenat za život.Andrić je umeo da oseća ljude, da ih sluša, razume, da rečima opiše osećanja čoveka u različitim situacijama. Njegove priče su psihološke, svaka priča pravi presek duše njenih junaka, motiviše čitaoca da širi razumevanje prema ljudskim ponašanjima, mogućnostima i teskobama. Andrić razume ljudsko dobro i ljudsko zlo. Prevazilazi u domenu razumevanja čoveka i same psihologe. Što više čitam Andrića sve više verujem da svaki čovek ima u svojim grudima onu "crnu prugu" koja razdvaja dobrotu i zlu kob koje u stalnom vojevanju u svima nama oblikuju naše ličnosti, čineći ih zrelijim. Andrićeve priče nisu samo priče već predanja o tome kako se čovek kali kroz određene situacije, kako raste i kako se smanjuje. Andrićeve priče su svedočanstva duše.
U nedelju ujutru posetioci su stajali u redu za ulaznice pola sata pre otvaranja kapija Sajma. Velika poseta čitalaca svih uzrasta trajala je celog dana.
Laguna je svoje prepodne dočekala...
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.